Srbija se svrstala u red zemalja sa najvećim brojem rukovodilaca po zaposlenom i sa viškom pomoćnog osoblja, pokazuje nedavno urađena analiza Svetske banke
U SRBIJI na tri zaposlena ide jedan rukovodilac, dok je evropski standard jedan na osam. Ovo je pokazala nedavna analiza Svetske banke, koja bi trebalo da potpomogne reformu srpske javne uprave. Takođe, dok je u EU standard odnosa stručnog i pomoćnog osoblja 80:20, kod nas je 70:30.
– U nekim institucijama jedan rukovodilac „ispod sebe“ ima samo jednog zaposlenog! Naravno, nije on njemu u pravom smislu nadređeni, već je to recidiv socijalizma, kada su pojedinci dobijali dodatak na rukovodeću funkciju. Tako lekar koji se zove rukovodiocem prima veću platu za isti posao od svog kolege – kaže za „Novosti“ Srđan Svirčev, specijalista za javni sektor u Svetskoj banci.
On dodaje da treba razdvojiti stvarne šefovske pozicije, onih koji rukovode nekim projektom ili službom, od „rukovodilaca“ koji su to samo da bi imali veće plate. Tako se postižu uštede u državi. Takođe kaže da bi na osmoro zaposlenih u državnim službama i javnom sektoru trebalo da bude maksimalno dvoje iz pratećih delatnosti (administracije, računovodstva, finansija, IT sektora…).
– Da bismo postigli evropski standard od 80 odsto stručnjaka i 20 odsto pratećeg osoblja, ne treba da zapošljavamo više stručnjaka, već da se rešimo viška pratećeg osoblja. Recimo, nije svakoj školi potrebno računovostvo, već ono može da postoji za više škola, pa čak i na nivou jednog grada. Za šalterima vidimo mnoštvo bespotrebnih službenika. Dok jedni unose vaše podatke u kompjuter, drugi to isto upisuju u svesku, „ako kompjuter zakaže“ – objašnjava Svirčev.
Kao dobar primer, on navodi registraciju kola, gde je država uspela da se oslobodi bespotrebnih funkcija, koje je prenela na privatni sektor, a ona samo ubira prihode.
Uprkos ovim pesimističkim ocenama Svetske banke, analiza Ministarstva za državnu upravu pokazala je da je srpska administracija – relativno mala. Kažu, predimenzionirana je lokalna samouprava.
– Ukupan broj zaposlenih na neodređeno i određeno vreme u državi (bez javnih preduzeća) u decembru prošle godine bio je 500.538. To nije mnogo kad se uzme uobičajeno merilo broja zaposlenih u državi na 100 stanovnika. On je u Srbiji sedam, što je ispod proseka novih članica EU, gde je osam. U „užoj EU“ (28 članica) prosek je 7,2. Problem je, međutim, što nema dovoljno zaposlenih u privredi da to izdržavaju. Kod nas je u privredi zaposleno samo 34,2 odsto stanovništva, a u „staroj“ EU 45,2 odsto – kažu u ministarstvu.
Od raspada nekadašnje savezne države, republička administracija narasla je sa 9.000 na 28.000 zaposlenih. Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih broj radnika na neodređeno vreme ograničen je na 28.400. Danas je u delu administracije obuhvaćene ovim zakonom 24.710 ljudi, dok je ukupan broj zaposlenih i na neodređeno i na određeno – 27.275. To je i dalje manje od maksimalnog broja utvrđenog zakonom, koji se odnosi samo na zaposlene na neodređeno.
Ali kada se na ovaj broj dodaju zaposleni u lokalnim samoupravama (26.932), plus sve agencije izvan Vlade, zavodi i nezavisna tela (5.881), svi zajedno imaju 60.700 duša.
INAČE, na lokalu je ukupno 132.465 zaposlenih u upravi, ustanovama (43.986) i javnim preduzećima (61.547). Zakon predviđa četvoro zaposlenih na 1.000 stanovnika, ali čak 62 opštine imaju 20 odsto državnih trudbenika više po stanovniku nego one najracionalnije. Podaci pokazuju i da oko 60 odsto zaposlenih u četiri najveća grada (Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu) radi u lokalnim javnim preduzećima i agencijama.
– Naša državna služba je glomazna, neefikasna i nekompetentna. Država je najveći poslodavac i za građane i za privatne firme, što ne može finansijski da iznese. Tako postaje „teškaš“, omča oko vrata celom društvu. Mada su plate u državnom sektoru relativno male, one su stabilne, a uz to se ne radi mnogo. Zato je tu najpoželjniji posao za koji se mnogi otimaju – komentariše Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija.
On ne veruje da će najavljeni rezovi od Nove godine mnogo toga promeniti, jer je otpuštanje oko 14.000 ljudi na mašineriju od pola miliona zaposlenih, kako kaže, „čista kozmetika“. Ozbiljniji efekti osetili bi se kada bi se država lišila 100.000 zaposlenih, oslobodila novac od njihovih plata i uložila ga u pomoć privatnom sektoru, kojem će pomoći da te ljude zaposli. Na taj korak se, međutim, nijedna vlast ne bi usudila.
Treba reći još i da Srbija nije ozbiljnije prilagodila broj zaposlenih u državnoj mašineriji procesu evropskih integracija. A on podrazumeva još više onih koji rade za potrebe samog procesa pristupanja EU, ali i kasnije, po pristupanju, kada preuzmemo određene obaveze. Zato, pitanje je koliki će zaista biti državni aparat kada se domognemo čarobne Evrope. Posebno, s obzirom na to da su rashodi za državne zarade ovde među najvišim.
17.000 DUŠA U AGENCIJAMA:OGROMAN broj zaposlenih radi u državnim agencijama, shvaćenim u širem smislu. U javnim agencijama, posebnim organizacijama (vrsta agencija koje se nalaze pri „centru“ Vlade, ali nad njima nadzor često vrše resorna ministarstva) i organima u sastavu ministarstava, zaposleno je 15.726 ljudi. Kada se tome dodaju i zaposleni na određeno vreme, brojka se penje na 17.137! Ipak, treba uzeti u obzir da samo četiri organa čine 68 odsto od ukupnog broja zaposlenih: Poreska uprava, Uprava carina, Uprava za trezor i Republički geodetski zavod.
V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ Novosti
