Половина радно способног становништва старијег од 16 година, изузев ученика и пензионера који не раде, било на неки начин погођено ширењем корона вируса.
Док је 29 одсто посао обављало од куће, 12 процената је било на плаћеном а шест одсто на неплаћеном одсуству, док је четири процента испитаних грађана изгубило посао. Тек 29 одсто грађана је посао и даље обављало под истим или сличним условима.
Када је у питању финансијска помоћ, сваком петом грађанину би док се ситуација не нормализује значило да се на банкоматима других банака не наплаћује провизија, а 17 одсто грађана је изразило потребу одлагања отплате кредита.
Колико су грађани Србије финансијски осетљиви у овом периоду, види се по томе што се генерално не би одрекли дела своје плате како фирма не би престала са радом.
Само 1 од 10 је навео да би из овог разлога пристао на смањење плате, а слично је и са одрицањем од плате зарад чувања посла мање квалификованих радника у фирми.
Иако је 47 одсто испитаника изјавило да није било у могућности да пружи неку врсту помоћи својим суграђанима током пандемије короном, сваки трећи је спреман да волонтерски помогне особама које нису у могућности да оду у куповину, а сваки пети би повремено издвајао новац којим би куповао производе комшијама у пензији.
Док је за 52 одсто грађана ситуација узрокована епидемијом корона вируса и ванредним стањем била компликована али подношљива, сваки четврти грађанин оценио је да се ситуација није превише закомпликовала и да ће се живот ускоро вратити у нормалу.
Ипак, сваки пети грађанин доживљавао је ситуацију као веома тешку.
Тако је ситуација пандемије била окидач за забринутост, али не и панику код 53 одсто грађана, при чему се највећи број њих, око 38 процената, плашио за своје и здравље и добробит своје породице.
За 16 одсто њих, међутим, уобичајени начин живота више не постоји, па је 13 одсто грађана изјавило да пати од појачане нервозе, чак седам одсто да има нападе панике, а исти број да нема наде у боље сутра.
И док 40 одсто грађана претпоставља да после овога свет неће бити исти, да у ситуацији пандемије ипак не постоје само негативне, већ и позитивне ствари и да ће се човечанство брзо изборити са пандемијом сматра близу 30 одсто грађана, а оптимистичан став да ће свет из овога изаћи јачи дели сваки пети грађанин.
У истраживању је учествовало нешто мање од 900 испитаника.
Информације највише са ТВ-а
За информације о пандемији короне генерално, као и о ситуацији у земљи и локалној средини, грађани Србије су се у највећој мери окретали телевизији. Готово половина (46 одсто) свих информација стизало је управо преко малих екрана. И док је у Београду ТВ представљао једну трећину коришћених извора информисања, Централна Србија и Војводина су предњачиле са 50 одсто информација које су стизале са овог медија. Грађани старији од 65 година наводили су да чак три четвртине свих информација о ковиду 19 до њих стиже преко малих екрана. Следио је интернет следио са укупно око 40 одсто свих информација о пандемији. Главни онлајн извори, сајтови новина и медијских кућа, друштвене мреже и претраживачи попут Гоогле-а имали су сличан удео од по око 10 одсто свих информација. Сајтови званичних државних органа, али и научни сајтови су праћени знатно мање, по два или три процента свих информација.
И. Н. Данас
