Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju praznik Srđevdan 7. oktobra po julijanskom kalendaru, odnosno 20. oktobra po gregorijanskom kalendaru. Praznik Srđevdan posvećen je dvojici svetih mučenika – Svetom Sergiju i Svetom Vakhu, koji su bili velikaši na dvoru rimskog cara Maksimijana (lat. Marcus Aurelius Valerius Maximianus Herculius – Marko Aurelije Valerije Maksimijan Herkulije, rođen oko 250. godine, umro jula 310. godine, savladar Dioklicijana – lat. Gaius Aurelius Valerius Diocletianus – Gaj Aurelije Valerije Dioklecijan od 1. marta 286. godine do 305. godine), koji je progonio hrišćane.
Car Maksimijan ih je mnogo uvažavao zbog hrabrosti, mudrosti i vernosti, ali kada je čuo da su hrišćani razgnevi se i iskoristi datum kada su prinosili žrtvu idolima da ih pozove i da zajedno prinesu žrtvu. Sergije i Vakho odbiše da prinesu žrtvu idolima, a to tek razjari cara, koji naredi da sa njih svuku vojničko odelo, prstenje, odlikovanje i da ih obuku u ženske haljine, što i učiniše.
I još dodaše gvozdene obruče oko vrata i tako ih sprovedoše ulicama Rima na podsmeh svima i svakome. Zatim ih car posla u Aziju, kod svog namesnika Antioha, koji dođe na taj položaj zahvaljujući Sergiju i Vakhu, te ih on posavetova da se odreknu Hrista i spasu sebe, ali oni odbiše i ostadoše verni Hristu. Antioh tada baci Sergija u tamnicu i naredi da prvo muče Vakha. Sluge su ga tukle nemilosrdno i polomili su njegovo telo, ali zato duša njegova na rukama angelskim ode Gospodu. I postrada Sveti Vakh u gradu Varvalisu. Potom izvedoše iz tamnice Sergija i obuše mu gvozdene opanke sa načičkanim ekserima i oteraše ga u grad Rosaf u Siriju, gde ga mačem posekoše, te mu duša ode u Raj da tamo sa Vakhom prime vence slave besmrtne od Hrista Cara Gospoda. Postradaše Sveti Sergije i Sveti Vakh oko 303. godine.
Tropar mučenicima, glas 5.: Udobrenije Hristovih strastoterpec, i oči Hristovi Cerkve, oči prosvjetite duš naših, Sergije mnogostradalne, i Vakhe preslavne, molitesja ko Gospodu, jako da ubježim tami grjehovnija, i svjeta javimsja obščnici nevečernjago, molitvami vašimi, svjatiji.
(Tropar, glas 5.: Ukrasi Hristovih mučenika, i oči Hristove Crkve, prosvetite oči duša naših.
Sergije mnogostradalni i Vakhe preslavni, molite se Gospodu, da se udaljimo od grehovne tame, i da se pokažemo učesnici Nevečernje Svetlosti, vašim molitvama, sveti mučenici.)
Kondak mučenicima, glas 2.: Razum na vragi mužeski voorušivše, vsju tjeh lest razrušiste i pobjedu sviše primše, mučenici vsehvalniji, jedinomisleno vopijušče: Dobro i krasno ježe biti s Bogom.
(Kondak, glas 2.: Hrabro naoružavši razum protiv đavola, sve njihove obmane razrušiste i pobedu Nebesku primiste, svehvalni mučenici, jednoglasno kličući: Dobro i lepo je sa Bogom biti!)
Na današnji dan proslavlja se i praznik posvećen ikoni Majke Božije Umiljenije.
Tropar, glas 4.: K Bogorodicje so uminjenijem pripadem, vsi grjehmi obremenjeniji, čudotvornuju Jeja Ikonu Umiljenija oblobizajušče i vopijušče so slezami: Vladičice, primi moljenije nedostojnih rab Tvojih i podažd nam, prosjaščim, veliju Tvoju milost.
(Tropar, glas 4.: Pripadnimo sa umiljenjem ka Presvetoj Bogorodici, svi koji smo gresima obremenjeni, i koji čudotvornu Ikonu Njenu zvanu Umiljenije ljubimo i kličemo sa suzama: Vladičice Bogorodice, primi molitve nedostojnih slugu Tvojih i podaj nama koji Te molimo veliku milost.)
Snežana Nedić
