Istaknuto je da je „Beogradska tvrđava sa okruženjem dragulj kulturnog nasleđa čitave Evrope, jer svedoči o brojnim civilizacijama koje su naseljavale prostore Balkana od Neolitskog perioda do danas, i čuva svedočanstva o Keltima, Rimskom carstvu, Vizantijskom carstvu, kao i Ugarskoj, Bugarskoj i Srpskoj srednjovekovnoj državi, te Osmanskom carstvu i Austrougarskoj monarhiji“.
Odabranih 14 ugroženih lokaliteta kulturnog nasleđa biće u užem izboru za Program „7 najugroženijih“ 2020. koji sprovode Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke.
Ti najugroženiji spomenici kulture su odabrani na osnovu njihovog istorijskog značaja i kulturnih vrednosti, kao i urgentnosti njihove ugroženosti.
U martu 2020. zvanično će biti objavljena lista sedam spomenika koji od tog trenutka postaju predmet pažnje Evropa Nostre i Instituta Evropske investicione banke. Program „Sedam najugroženijih“ dugoročni program, i da spomenik ostaje na listi sve dok se njegov status ne reši, tj. dok opasnost koja mu preti nije otklonjena.
Evropa Nostra se više od 50 godina bori za očuvanje kulturne baštine u Evropi, pre svega kroz program „7 najugroženijih“, a delegacija stručnjaka te organizacije boravila je u Beogradu u maju ove godine kako bi analizirala projekat gradnje žičare i opasnost projekta po Beogradsku tvrđavu.
Institut Evropske investicione banke daje podršku društvenim, kulturnim i akademskim inicijativama širom Evrope.
Evropa Nostra je u julu 2019. godine objavila izveštaj u kojem je iznela značajne kritike na račun projekta izgradnje žičare na Beogradskoj tvrđavi.
U izveštaju se navodi da je projekat zakonski sporan, bez jasne svrhe i utemeljenja, nedovoljno transparentan, da bi izgradnja žičare na tom području imala „razarajuće posledice na autentičnost i integritet kulturnog nasleđa koje je simbol Beograda”, te da će tim projektom biti ugrožena nominacija Beogradske tvrđave za Uneskovu listu svetske baštine.
Izveštaj je Evropa Nostra pripremila na osnovu posete visoke delegacije stručnjaka te organizacije Beogradu početkom maja. Kako se navodi, izveštaj je 17. jula predstavljen kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću.
Uprkos ovakvim ocenama, gradske vlasti ne odustaju od izgradnje gondole na Kalemegdanu. Iako se o tome još čeka odluka Upravnog suda, u budžetu Beograda za 2020. izdvojeno je 420 miliona dinara za izgradnju gondole koja povezuje Beogradsku tvrđavu i parka Ušće.
14 lokaliteta u užem izboru za program “7 NAJUGROŽENIJIH” 2020 (po abecednom redu):
Narodno i eksperimentalno pozorište, Tirana, ALBANIJA
Karas – tradicionalne posude i tehnike pravljenja vina, JERMENIJA
Koranašat manastir, Tavuš regija, JERMENIJA
Zamak Jezeri, Horni Jiretín, ČEŠKA
Plivački centar Tapiola, Espo, FINSKA
Zamak Samecano, Toskana, ITALIJA
Arheološki park Sibaris, ITALIJA
Kuća Ivike, Vasenar, HOLANDIJA
Y-blok, Vladina četvrt, Oslo, NORVEŠKA
Zombierki elektrana, Bitom, POLJSKA
Beogradska tvrđava sa okruženjem, SRBIJA
Plečnikov Stadion, Ljubljana, SLOVENIJA
Depo metroa Kvatro Kaminos, Madrid, ŠPANIJA
Egipatska tržnica, Glazgov, VELIKA BRITANIJA
