Kako se navodi, plan primene mera obavezno mora da sadrži preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera kao i mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.
U Pravilniku se nabrajaju preventivne mere koje su obavezne, uz navode da je poslodavac dužan da ih obezbedi na svakom radnom mestu, odnosno za svakog zaposlenog.
Tako poslodavac mora da pre početka rada napravi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti. Ta uputstva moraju da sadrže i informaciju o simptomima zarazne bolesti.
Dalje je neophodno, da u skladu s mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, poslodavac preraspodeli radno vreme i tako smanji broj zaposlenih na jednom mestu u isto vreme.
Poslodavac mora da obezbedi redovnu dezinfekciju i često provetravanje prostora.
Poslodavac dužan da obezbedi sredstva za dezinfekciju ruku
Uz to, dužan je, kako se navodi u Pravilniku, da obezbedi dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku.
Među obavezama je i redovno čišćenje površina koje se često dodiruju kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad.
Poslodavac treba vodi evidenciju o dezinfekciji koju sprovodi, obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima, organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.
Poslodavac ima određene obaveze i u slučaju ako se neko od zaposlenih zarazi. To podrazumeva da mora da se dezinfikuje prostorija u kojoj je zaposleni radio, kao i da se primenjuje sve preporuke epidemiologa.
Zaposleni moraju da poštuju procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada.
Takođe, kako se između ostalog navodi, zaposleni ima obavezu da prijavi poslodavcu da je bolestan i ima obavezu da primenjuje sve propisane preventivne mere zaštite.
Pravilnik se primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i u slučajevima rada od kuće.
Svaki poslodavac treba da odredi lice koje će kontrolisati poštovanje pravilnika koje će po potrebi biti u kontaktu sa nadležnim institucijama.
Ne postoje sankcije za kršenje propisanih preventivnih mera
Ono što je primetno je da ovim pravilnikom nisu predviđene sankcije za one koji ne poštuju propisne mere i obaveze.
Predsednica sindikata ASNS Ranka Savić za Insajder kaže da je i sada kao i za vreme vanrednog stanja najveći problem taj što ne postoji nijedan obavezujući pravni akt koji obavezuje i poslodavca i zaposlenog na osnovu koga bi se odredila pravila igre.
„To bi olakšalo rad, ali me i pored toga ne čudi što ga država ne donosi jer se plaši da, ako ga usvoji, onda mora da predvidi i sankcije“, navodi Savić.
To, kako kaže, znači, da bi na taj način opteretila privredu koja bi morala da plati kaznu.
„Jer ako imate kompaniju od 2.000 zaposlenih koja ima obavezu da obezbedi zaštitne maske za svakog zaposlenog. Ako rečunate kako kažu da se maska nosi dva sata to je po zaposlenom po smeni četiri maske. To znači dnevno 8.000 maski. Odakle će to da plati?“, pita Savić.
Ona navodi da postoji i opšta konfuzija oko toga šta se u kojim situacijama radi.
„Juče je biloa panika u Zastava oružju. Stigli su rezultati jedne grupe testiranih – 27 je zaraženih, a 150 je otišlo u izolaciju. Svi koji su čekali rezultat nisu znali šta da rade, da li su na bolovanju, plaćenom odsustvu“, objašnjava Savić.
Ona dodaje da su za vreme vanrednog stanja donošene uredbe i preporuke, ali da ni tada nije bilo sankcija. Sada, kako kaže, nema jasnih obavezujućih pravila na osnovu kojih bi se znalo šta se u kojoj situaciji radi.
Primenu mera zaštite na radu treba da kontrolišu sanitarna i inspekcija rada
Tokom vanrednog stanja u martu i aprilu, Vlada Srbije donela je niz uredbi kojima su ograničene cene i izvoz zaštitne opreme, sredstava i lekova, zatvorene su škole i vrtići, a zatim data preporuka da hronični bolesnici, invalidi i majke dece mlađe od 12 godina rade od kuće, uz punu platu.
Ova preporuka, iako doneta u vreme vanrednog stanja, nije bila obavezujuća, ali su je listom primenile državne institucije i javna preduzeća. U privatnom sektoru se primenjivala sporadično.
Danas, kada se epidemiološka situacija u Srbiji razbuktava i kada se čini da je daleko veći broj zaraženih nego u martu i aprilu, ovakve i slične preporuke su izostale.
Profesor Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu za Insajder kaže pak da bezbednost zdravlja na radu ne zavisi od vanrednog stanja. Kako navodi, sve ono što se tražilo tada može i sada.
„Mere zaštite su regulisane Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Dakle, sa ukidanjem vanrednog stanja nije ukinuta obaveza poslodavca da obezbedi zdravu sredinu za rad“, navodi Reljanović.
To znači da mora da se poštuje propisana distanca i broj zaposlenih po kvadratnom metru, da se obezbede dezinfikaciona sredstva i zaštitne maske.
„Primenu mera zaštite na radu treba da kontrolišu sanitarna inspekcija i inspekcija rada. I jedna i druga su nadležne“, navodi on i podseća na slučaj Jure u vreme vanrednog stanja kada se inspekcija rada proglasila nenadležnom za primenu mera zaštite na radu.
„Zakon o bezbednosti na radu nedvosmisleno propisuje da inspektor mora da kontroliše sve mere koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radu, uključujući i specijalne mere koje se primenjuju u specifičnim okolnostima“, navodi naš sagovornik.
Na pitanje šta se dešava sa radom od kuće, roditeljima koji ne žele da ostave decu u vrtiću iz straha od infekcije, hroničnim bolesnicima, invalidima, Reljanović kaže da način rada zavisi od dogovora sa poslodavcem.
To pitanje je i za vreme vanrednog stanja rešeno, bar u javnom sektoru, preporukama Vlade. Te preporuke nisu bile obavezujuće za privatni sektor.
