Готово свака друга жена у Србији одриче се наследства у корист мушкарца у породици. Таква одлука код оставинске расправе као да се подразумева, јер многе жене притиснуте обичајима ни не помишљају да затраже свој део. Какве су последице традиције јаче од закона?
Када су се сестре одрекле очеве имовине, уопште се није постављало питање. Када се то питање поставило после смрти мајке, брат није био задовољан.
„Ако узмем било шта да рачунам да немам брата, да отимам од његове деце, да би се отац преврнуо у гробу, да му мајка ради иза леђа“, рекла је Јадранка Јанковић.
Упркос жељи мајке да и ћеркама остане нешто, поново није тражила наследство.
„Моја ситуација уопште није завидна, притом, та кућа чији део је требало да наследим се издаје. Вредност те имовине коју сам ја хтела је минимална, али, то што је брат мени рекао је огромно“, додала је.
Имовина се издаје, Јадранка је подстанарка, а породични односи су нарушени.
Звучи вам познато? Само 25 одсто имовине у Србији је у искључивом власништву жене, а на селу још мање – 16 одсто, подаци су Републичког геодетског завода.
„Није у реду ако су ту одлуку донели под притиском и ако нисте информисани о својим правима и могућностима и због тога што сте то урадили само јер неко од вас то очекује, а себе довели у неповољан положај“, објашњава повереница Бранкица Јанковић.
То нам показује да су обичаји, ипак, јачи од закона, који је још пре око 70 година изједначио мушке и женске наследнике.
„Она сада има имовину тамо где се удала. Међутим, то није њена имовина и најчешће она је дошла на нешто што је наследио њен супруг. Наслеђена имовина у случају развода се не дели“, рекла је Јелена Ружић из Женског удружења Колубарског округа.
„Ћерке, ми смо ту док се не удамо. Ми смо колатерална штета. Притом, нису родитељи били лоши ни према мени, ни према сестри, него је то неко обичајно право које се задржало“, додаје Јадранка Јанковић.
Обичај је и да се оставина завршава у емотивно тешким тренуцима и на брзину.
Често од нотара нећете чути да није исто како се изјасните.
„Не одричем се“ – односно прихватање наслеђа.
„Не прихватам“ – позивају се деца која су следећа у линији наслеђивања.
„Одричем се“ – изједначава се са поклоном, што се књижи као да нешто прво прихватате и имате, а тек онда дајете.
„Жене које су се одрицале наследства су нам се врло често јављале, док смо пружале бесплатну правну помоћ, са питањем како сада да пониште изјаву и узму део наследства, због тога што су се касније нашле у некој финансијски неповољној ситуацији“, каже Јелена Ружић.
„У случају да ми је потребна социјална помоћ, не могу да је остварим и то у временском периоду у ком би могла да се издржавам од имовине коју сам наследила. Сматра се и да уколико сам ја могла да се одрекнем социјалне помоћи, да сам ја довољно богата и да ми није потребна ни бесплатна правна помоћ. Дуговања се наслеђују, значи, ја сам могла да се одрекнем имовине али бих дуговања морала да плаћам“, наводи Јадранка Јанковић.
Повереница зато тражи од Јавно-бележничке коморе да посебно обрати пажњу на странке.
„Да том приликом посебно упозори лице које у том тренутку треба да да наследничку изјаву о свим правним последицама давања негативне наследничке изјаве. Можда и не разуме да то значи трајно одрицање од наследства, да се ради о даљем онемогућавања наслеђа за децу, такође, да ће право на новчану социјалну помоћ бити онемогућено“, каже Бранкица Јанковић.
Лоши обичаји треба да се мењају и у томе треба да учествују и мушкарци, каже повереница. Њена канцеларија прирпема велико истраживање, а са организацијом ЖУКО држи и радионице за младе.
Ilustracija Foto: Shutterstock
Милош Ђошић Н1
