Mehanizmi trošenja javnog novca u Srbiji su zarobljeni spregom politike, biznisa i organizovanog kriminala, dok su za suštinsku promenu potrebni istovremeno snažan društveni pritisak i sistemske institucionalne reforme, poručili su učesnici javne debate „Veliko arčenje — Kuda idu naši novci“ održane 19. septembra u Zrenjaninu.
Među govornicima bili su advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, predsednik UO Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, tužiteljka u penziji Jasmina Paunović, naučni saradnik i energetičar Ilija Batas Bjelić i politikolog Jovan Komšić.
Učesnici su kroz konkretne primere i iskustva istakli da obećanja o investicijama i razvoju u praksi često služe za preusmeravanje javnih sredstava u privatne interese. Naglasili su da se danas ne radi samo o pojedinačnim nezakonitim radnjama, već o sistemskoj praksi koja je pretvorila javnu upravu u instrument interesa vlasti.
Ukazujući na raskorak između političke retorike i svakodnevice u lokalnim zajednicama, naučni saradnik i energetičar Ilija Batas Bjelić opisao je realnost u selima kao simptom šire državne politike. „Poneka česma i asfalt su neznatna ulaganja u odnosu na megalomanske najave. Živimo bez pijaće vode, bez kanalizacije, dok se u medijima najavljuju fabrike i hiljade novih radnih mesta.“ Bjelić je upozorio da se, zbog slabih ekoloških standarda i neadekvatnih ulaganja, narušava javno zdravlje i domaća proizvodnja, što dodatno utiče na ranjivost ruralnih zajednica. Posebno je naglasio sumnju da određene politike služe da održe Srbiju van mehanizama EU koji bi nametnuli strožije standarde.
Politikolog Jovan Komšić povezao je strukturni problem sa širim pitanjem odgovornosti i prava, naglašavajući političku koncentraciju moći. Komšić je ukazao da je kao posledica apsolutne moći oslabila politička i društvena sposobnost kontrole poteza vlasti. „Današnja kriza je posledica izneverenih očekivanja demokratskih garnitura posle 2000. godine. Zatim su ljudi 2012. poverovali manevru borbe protiv korupcije. Kad se narod suočio sa nizom činjenica koje pokazuju da je stvar bila u simulaciji pravne države, da je stvar bila u jakom porivu za moći sakrivenom medijskom propagandom, onda je došao u situaciju da kaže ‘tragamo sa razlogom za novim čuvarima naše budućnosti’”.
Bivša tužiteljka Jasmina Paunović pružila je praktičan uvid u načine na koje se koruptivne mreže održavaju kroz proceduralne blokade. „Korupcija zahteva službeni položaj i društveni uticaj. Nijedan tužilac ne može sam, a tužilaštvo nema sopstvenu policiju, i tu počinju blokade. Ako ja tražim od policije neki dokaz, a oni se ogluše, predmet stoji u fioci, i to je takođe korupcija“, kazala je Paunović. Objasnila je da su slučajevi koji dotiču visokopozicionirana lica često zaštićeni političkim promenama, partijskim prelascima i drugim mehanizmima koji onemogućavaju efikasnu istragu. „Ova vlast, koju pre svega karakteriše korupcija, gradi svoju moć na toj korupciji, to je, po meni, izdaja svega. Kao takvi, formiraju jednu hobotnicu korupcije koja ide odozgo na dole.“ Kao indikator institucionalnog nazadovanja navela je pad Srbije na Indeksu percepcije korupcije sa 80. mesta 2012. na 105. mesto 2025. godine (od 170 zemalja).
Predsednik UO Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je da je korupcija u Srbiji duboko ukorenjena i da je njeno razbijanje moguće samo snažnim društvenim pritiskom i organizovanim delovanjem građana. Korupciju je opisao kao planski model u kojem politika, biznis i kriminal deluju sinergijski. „Ne verujem da se ovaj problem može brzo rešiti. Korupcija i klijentelizam nisu slučajni incidenti, to je dugotrajan proces koji je ukorenjen u načinu preuzimanja moći i upravljanja državom.“ Javni novac, upozorio je, često završava u šemama koje služe privatnim interesima, preko fiktivnih projekata, firmi-paravana i prividno legalnih kanala. Pozvao je da „onima koji će odlučivati o novoj vlasti” jedan od kriterijuma bude ponuda mehanizama smanjivanja štete od korupcije.
Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je da je društvo suočeno sa sistemskom nepravdom koja traži građanski odgovor. Šabić je podsetio na Džefersonovu misao da „kada nepravda postane zakon, pobuna postaje dužnost“ i ocenio da je upravo takvo stanje preovladalo. „Mi smo živeli u letargiji, ko bi pre nekoliko meseci rekao da će doći do ovoga. Sada je došla generacija koja razume da pobuna postaje dužnost.“ On je kritikovao dosadašnja obećanja vlasti o obračunu s korupcijom i ukazao da je politika koja je dolaskom na vlast najavljivala borbu protiv zloupotreba tokom 13 godina pokazala samo neuspeh. „U svakom društvu postoji korupcija, ali kod nas to više nije izuzetak, to je pravilo. Sistem je organizovan tako da se krade.“
Na skupu se obratio i inženjer geologije Zoran Đajić, koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu. Kako je rekao, tragedija sa nadstrešnicom otvara pitanje sistemske odgovornosti i masovnih pronevera na velikim javnim projektima. „Ubistvo 16 naših sugrađana, način na koji se dogodilo otvorilo je Pandorinu kutiju, pokazalo je koliko su mehanizmi državne organizacije i javnih nabavki kompromitovani.“ Đajić je dodao da je kao konsultant i dugogodišnji posmatrač građevinske industrije imao uvid u hijerarhiju ugovora i način na koji su, kako je rekao, neke kompanije bile privilegovane pri izboru podizvođača.
Panelisti su zaključili da korupcija kao problem nije niz usamljenih slučajeva već model ponašanja. Kako je ocenjeno, promenu ne mogu doneti vlasti koje su do sada bile deo problema. Stoga je istaknuto da bez snažnog društvenog pritiska i nezavisnih institucija sistemske promene nisu moguće.
Debatu je organizovala Nova ekonomija uz podršku pokreta Novi Optimizam. Tribinu je moderirala Marija Šehić, novinarka Nove ekonomije.
