Доносиоци одлука већ четири године финансирају фантомске организације, што разотркива истраживачка редакција БИРН. Пратећи траг новца, открили су да је он са рачуна различитих министарстава завршавао на рачунима неколико повезаних особа. А пратећи адресе њихових организација, постало је јасно да оне у ствари и не постоје.
Када би се на броју 125 у београдској Улици војводе Степе заиста налазио један Центар за промоцију равноправности и отвореног друштва, вероватно бисмо прво видели таблу са именом те организације. Вероватно би нас неко и дочекао. Међутим…
Све што у Улици војводе Степе на броју 125 може да вас дочека јесу поломљене столице, сто, шут, коров и празне лименке пива. Ту је и један фото албум, новогодишња јелка, као знак да је овде можда некада и било некога, али сада овде никога нема.
Да ли је на адреси организације која је протекле четири године за свој рад добила скоро седам милиона динара из буџета икада било некога, пробали смо да сазнамо од комшија. У оближној мењачници, радница каже да ту већ дуго никога нема.
Н1: Број 125 она кућица са плавим прозорима.
Радница у мењачници: Нико ту не живи.
Н1: Колико дуго?
Радница у мењачници: Годину и по сигурно.
Све и да никога не питате, први поглед на кућу у Гроцкој говори вам да ни у њој неко скоро није боравио.
„Ја колико живим овде, ево 35. година је како смо се доселили на овај плац, значи ту никад нико није био, сем људи који одржавају ту кућу, нико други. С времена на време издавана је некима из Книна и тако тим породицама док се не снађу“, прича мештанин Гроцке Предраг Јокић.
Н1: Кад је то било.
Јокић: То је било за време и после бомбардовања.
И поред тога што је већ више од две деценије празна и што делује као да ће сваког тренутка да се сруши, неко је помислио како би баш била идеална да се на њеној адреси пријави удружење за рад са децом, односно Центар за културу едукацију и креативни развој.
„То вама ту нешто чудно?“, упитао је Предраг Јокић.
Н1: Јесте.
Јокић: Па мени није. Данас у Србији верујте да ништа ми није чудно.
Новинарима БИРН-а, ипак, је било чудно. Па су проверавали и адресе и рачуне и утврдили да је ова непостојећа организација из Гроцке, за пројекте које никада није спровела, из буџета добила више од пет милиона динара. И испоставиће се није једина.
„На пример пронашли смо три организације које су регистроване у Привредној комори, а њихове канцеларије су закључане. У разговору са људима, који такође раде у Привредној комори, они су нам рекли да у те канцеларије већ годинама нико није долазио“, каже новинарка БИРН-а Тијана Узелац.
И тако је, каже новинарка, на скоро свакој провераваној адреси. Нема табли, нема презимена на интерфону, нема људи. Све до једне куће на Дедињу.
„Девојка која станује у тој кући нам је објаснила да је заправо њен очух један од представника Српске напредне странке и да је преко њега она добијала паре на претходним конкурсима“, каже новинарка БИРН-а.
Упркос признају, истраживању дугом већ пет година и доказима БИРН-а да се новац са конкурса не троши на пројекте, већ по устаљеној шеми завршава на рачунима неколико особа, и даље за ово нико није одговарао. Због извлачења новца из Министарства за бригу о породици против бившег министра Радомира Дмитровића поднета је и кривичну пријаву, а из Тужилаштва кажу да је у току тек предистражни поступак.
Фото Н1
Вања Ђурић Н1
