Donosioci odluka već četiri godine finansiraju fantomske organizacije, što razotrkiva istraživačka redakcija BIRN. Prateći trag novca, otkrili su da je on sa računa različitih ministarstava završavao na računima nekoliko povezanih osoba. A prateći adrese njihovih organizacija, postalo je jasno da one u stvari i ne postoje.
Kada bi se na broju 125 u beogradskoj Ulici vojvode Stepe zaista nalazio jedan Centar za promociju ravnopravnosti i otvorenog društva, verovatno bismo prvo videli tablu sa imenom te organizacije. Verovatno bi nas neko i dočekao. Međutim…
Sve što u Ulici vojvode Stepe na broju 125 može da vas dočeka jesu polomljene stolice, sto, šut, korov i prazne limenke piva. Tu je i jedan foto album, novogodišnja jelka, kao znak da je ovde možda nekada i bilo nekoga, ali sada ovde nikoga nema.
Da li je na adresi organizacije koja je protekle četiri godine za svoj rad dobila skoro sedam miliona dinara iz budžeta ikada bilo nekoga, probali smo da saznamo od komšija. U obližnoj menjačnici, radnica kaže da tu već dugo nikoga nema.
N1: Broj 125 ona kućica sa plavim prozorima.
Radnica u menjačnici: Niko tu ne živi.
N1: Koliko dugo?
Radnica u menjačnici: Godinu i po sigurno.
Sve i da nikoga ne pitate, prvi pogled na kuću u Grockoj govori vam da ni u njoj neko skoro nije boravio.
„Ja koliko živim ovde, evo 35. godina je kako smo se doselili na ovaj plac, znači tu nikad niko nije bio, sem ljudi koji održavaju tu kuću, niko drugi. S vremena na vreme izdavana je nekima iz Knina i tako tim porodicama dok se ne snađu“, priča meštanin Grocke Predrag Jokić.
N1: Kad je to bilo.
Jokić: To je bilo za vreme i posle bombardovanja.
I pored toga što je već više od dve decenije prazna i što deluje kao da će svakog trenutka da se sruši, neko je pomislio kako bi baš bila idealna da se na njenoj adresi prijavi udruženje za rad sa decom, odnosno Centar za kulturu edukaciju i kreativni razvoj.
„To vama tu nešto čudno?“, upitao je Predrag Jokić.
N1: Jeste.
Jokić: Pa meni nije. Danas u Srbiji verujte da ništa mi nije čudno.
Novinarima BIRN-a, ipak, je bilo čudno. Pa su proveravali i adrese i račune i utvrdili da je ova nepostojeća organizacija iz Grocke, za projekte koje nikada nije sprovela, iz budžeta dobila više od pet miliona dinara. I ispostaviće se nije jedina.
„Na primer pronašli smo tri organizacije koje su registrovane u Privrednoj komori, a njihove kancelarije su zaključane. U razgovoru sa ljudima, koji takođe rade u Privrednoj komori, oni su nam rekli da u te kancelarije već godinama niko nije dolazio“, kaže novinarka BIRN-a Tijana Uzelac.
I tako je, kaže novinarka, na skoro svakoj proveravanoj adresi. Nema tabli, nema prezimena na interfonu, nema ljudi. Sve do jedne kuće na Dedinju.
„Devojka koja stanuje u toj kući nam je objasnila da je zapravo njen očuh jedan od predstavnika Srpske napredne stranke i da je preko njega ona dobijala pare na prethodnim konkursima“, kaže novinarka BIRN-a.
Uprkos priznaju, istraživanju dugom već pet godina i dokazima BIRN-a da se novac sa konkursa ne troši na projekte, već po ustaljenoj šemi završava na računima nekoliko osoba, i dalje za ovo niko nije odgovarao. Zbog izvlačenja novca iz Ministarstva za brigu o porodici protiv bivšeg ministra Radomira Dmitrovića podneta je i krivičnu prijavu, a iz Tužilaštva kažu da je u toku tek predistražni postupak.
Foto N1
Vanja Đurić N1
