Ученици из Србије су у протеклих шест месеци на различитим међународним такмичењима освојили више од 20 медаља.
По повратку у земљу их дочекују аплаузи и речи хвале, али шта је то што стварно мотивише ове ученике за постизање невероватних резултата, шта им је неопходно за даљи развој и шта се на нивоу државе може учинити за њих?
На такмичењу у Букурешту из математике и физике ученици из Србије су освојили 11 медаља, на Међународној Жаутиковој олимпијади у Казахстану шест, са међународног такмичења из хемије у Србију су стигла четири одличја, док је на Међународном хемијском турниру који се одржава у Русији тим из Србије освојио златну медаљу и три индивидуалне награде. Усамљена, али не и мање вредна је златна светска медаља из језика коју је са такмичења у кинеском у Србију донела млада Београђанка Катарина Стојановић (17).
Са руководством Форума средњих стручних школа у Београду (ФССШБ) попричали смо о томе шта је мотивација овим младим научницима и какве изгледе за напредак и развој имају у земљи којој доносе овако велики број медаља.
– Ђацима је један од мотивационих фактора такмичење као такво, као и додатно стицање знања из области које их интересују, али у Србији не постоји организован систем који би ове ђаке и сво њихово знање задржао у земљи. Из тог разлога они прихватају стипендије и усмеравају се на студије у иностранству – каже члан председништва ФССШБ Бобан Марић.
Са њим дели мишљење и Милорад Антић, председник ФССШБ.
– Ови генијалци од државе добијају минималну материјалну помоћ, тапшање по рамену и аплауз, а понекад чак ни то. Оно што њима треба је инфраструктура која може да подржи њихов даљи развој, лабораторије, истраживачки центри итд. У недостатку тако организованог система ученици се усмеравају на студије у Енглеску, Америку и Италију – забринут је Антић.
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа у Београду, Фото: З. Лончаревић
Он је у разговору за „24 сата“ изразио незадовољство јер се на нивоу државе издвајају велике количине средстава за неке ефемерне области кутуре и спорта, које би могле да се усмере на усавршавање ових генијалаца и апелује:
– Знање поставити као главни фактор за развој државе!
Освојила злато, али и стипендију за студије у Кини
Пример Катарине Стојановић која је освојила прво место на светском такмичењу из кинеског језика је свакако онај који потврђује правило, да младим талентованим људима није омогућен напредак и развој у нашој земљи. Ова ученица Филолошке гимназије у Београду је, поред златног одличја, као награду за прво место добила и стипендију за студије у Кини.
– Жеља ми је да студирам кинеску традиционалну медицину, а сада је извесно да ће моја жеља постати реалност – изјавила је филолошкиња.
