Решење проблема вршњачког насиља могуће једино уз сталну сарадњу родитеља и наставника. По бруталним сценама равноправни су и дечаци и девојчице
НАИВНО повлачење симпатије за кику замениле су батине, псовке и претње међу школским клупама. Главне улоге у бруталним сценама вршњачког насиља подједнако преузимају и дечаци и девојчице. Од оговарања и вређања, поједини ђаци лако прелазе на нокауте и често све то и – сниме. Решење је у заједничкој борби наставника и родитеља, а у Министарству просвете кажу да се вршњачко насиље смањило у оним школама које су прихватиле овај принцип!
Последњи случај насиља међу школарцима, који је скренуо пажњу јавности, догодио се у ариљској основној школи почетком фебруара, када је тринаестогодишњу А. Р. школски друг ударио главом и разбио јој аркаду. Девојчицин отац најавио је тужбе против родитеља малолетника, као и против школе. Кроз сличан пакао прошла је и К. Л. (11) из Младеновца.
– Дечак из школе моје ћерке већ годинама је задиркује, али повлачење за косу и гуркање прерасло је у песничење и псовање – каже девојчицин отац.
– Децембра прошле године у два наврата он ју је напао. Покушао сам да решим проблем, али наишао сам на зачарани круг између школе, Центра за социјални рад и полиције. Јесу тешка времена, али морамо сви да се укључимо. Код нас се све завршило с тим једним укором, без таласања.
Према подацима истраживања, које су спровели Министарство просвете, Уницеф и Институт за психологију у периоду од 2005. до 2013. године, 65 одсто деце је било изложено насиљу једном у животу. Дечаци су углавном предњачили у физичком насиљу, а девојчице у социјалном, кроз прозивање, давање погрдних надимака, оговарање, „хејтовање“ на друштвеним мрежама. Ипак, ова традиционална подела се доста променила, па су се и улоге обрнуле. Оно што је остало исто јесте чињеница да свако може бити насилник, као и жртва, а улога родитеља је одлучујућа. Искуство са програмом „Школа без насиља“ показало је да управо од породице зависи колико успешно ће се решавати овај проблем.
– После примене програма „Школа без насиља“ промене се одвијају у два правца – објашњава Биљана Лајовић из Групе за заштиту од насиља из Министарства просвете. – Запослени боље познају процедуре, а деца се више обраћају наставницима. Насиље се јесте смањило, у процентима од 5 до 35 одсто. Не у истој мери у свакој школи, јер много зависи од тога да ли су се и родитељи укључили, што тај програм и претпоставља. Од њих често можете чути – ја свом детету не кажем да се туче, али треба да врати. Дете не може да процени којом снагом и како то „враћа“. Савет родитеља да употребе силу као „решење“ шаље погрешну поруку!
Типичне жртве међу ученицима су осетљива деца, повучена или физички слабија. Изложеност насиљу још више смањује самопоуздање, погоршава слику о себи и депресивност, што може да потраје и до одраслог доба. Ученици који су били на мети насилних вршњака често пате од главобоља, несаница и стомачних тегоба. Управо су и то неки од знакова упозорења, на које родитељи треба да обрате пажњу.
– Дете нерадо иде у школу и измишља разна оправдања да би је избегло, често мења пут од куће до школе, нагло квари оцене, делује одсутно, враћа се из школе са поцепаном одећом, губи апетит, почиње да муца, јавља се ноћно мокрење, има кошмаре, има огреботине и модрице које не може да објасни, одбија да говори о томе зашто је стално нерасположено, постаје опседнуто чистоћом – наводе из Уницефа.
ДИГИТАЛНО НАСИЉЕ
ПОСЛЕДЊИХ година као посебан облик злостављања издвојило се „електронско силеџијство“. Многи насилници сниме сцену насиља и онда то објављују на друштвеним мрежама. Користе „Фејсбук“ да шаљу претње, увредљиве садржаје и слике и праве групе усмерене против појединца. Недавно су се родитељи у Лесковцу сами организовали и кренули у рат са хакерима који су злоупотребљавали фотографије њихове деце за порнографију. Наиме, на појединим инстаграм-налозима освануле су монтиране слике девојчица са телима разголићених жена, а иза свега тога сумња се да стоји њихов школски друг.
АЛЕКСИН ЗАКОН
ИНИЦИЈАТИВА за доношење „Алексиног закона“ размотрена је на седници Скупштинског одбора за права детета 11. фебруара. Од надлежних министарстава затражено је да се изјасне, у оквиру својих надлежности, о предлогу за сузбијање вршњачког насиља у школама, који садржи оштрије казне за ђаке, запослене у школи и несавесне родитеље. Назван је по Алекси Јанковићу из Ниша, који се убио пре четири године после вишемесечног малтретирања у школи.
М. Рогач Новости
