Компанија „Миленијум тим“ кривично је тужила главног уредника новинарку листа Нова због „нарушавања угледа“, а тражена је казна од годину дана затвора. Ранко Пивљанин за Н1 каже да је затворска казна „мало много“. „Тражити за новинаре затворску казну је мало много. Ми смо иначе затрпавани СЛАПП тужбама и на то смо се мало и навикли, али кривичне тужбе су заиста мало много и надам се да ће то схватити“, рекао је.
Индикативан је и други случај, мада не и случајан – предузеће „Електромреже Србија“ тужило је директора, главну уредницу и новинара недељника „Радар“ због, „изазивања панике и нереда“, а за то кривично дело максимална запрећена казна је пет година затвора. Како кривична тужба постаје оружје против извештавања у јавном интересу? На који начин се борити против оваквих механизама? Колико је извесна правда за професионалне медије, ако је судство наклоњено власти?
„Ово је приватни кривични поступак против мене и моје колегинице због текста из фебруара ове године. Сутра имамо рочиште, ја не знам шта ће да буде, први пут у животу сам у овој ситуацији. И као неко ко је волео да истражује нешто, ово може да буде интересантно, да видим како то изгледа. С друге стране, ово је нешто страшно, да не правим неку жртву од себе, али претерали су. Тражити за новинаре затворску казну је мало много“, казао је Пивљанин.
Он у тексту којим је реаговао на тужбу на тужбу, између осталог, каже да су новинаре „некад убијали, а сада кривично гоне“, на шта је Миленијум тим, како каже, Пивлајнин „промптно послао деманти“.
„Апропо тог наслова, јуче су из Миленијум тима промптно реаговали и само неко крајње злонамеран… Они демантују – ми нисмо никог убили, траже деманти… Овде јасно стоји, ко год хоће да размисли, да су нас некад убијали, то је било Милошевићево време, ја сам на то мислио… Овде сад што се њих тиче је корак напред, не туку нас, не бију нас, него нас шаљу у затвор. Хтео сам рећи, на један тако заоштрен начин, докле се дошло“, појаснио је.
На питање шта је порука кривичног процеса, правник Независног удружења новинара Србије Раде Ђурић каже – виктимизација медија.
„Србија познаје јако добар институт – то је или злоупотреба процесних овлашћења или да кажем јасније – злоупотреба права на подношење тужбе. Али ми досад нисмо видели да је један судија када дође до таквог спора схватио и разумео ту поруку кроз поднету тужбу – да неко заиста злоупотребљава своје право, без обзира на који начин то ради и какву штету наноси“, изјавио је Ђурић.
Додаје да је очигледно да се ради о све већем притиску на медије и новинаре.
„СЛАПП тужбе јесу вид тешких притисака, а кривични поступак и захтев за затворском казном је један нови механизам за који су схватили да ће нанети много веће последице, јер се ми налазимо у правном систему који је апсолутно компромитован и за који ви немате идеју шта од њега можете да очекујете“, нагласио је Ђурић.
Према његовим речима, у питању је „класично застрашивање, злоупотреба и замена теза“.
„И шаље се порука новинарима да јако добро промисле шта да раде кад истражују јавна предузећа. Јер оваква озбиљна кривична тужба је нешто јако опасно, може да остави далекосежне последице. Погледајте како се понаша део тужилаца, како се понаша полиција – да ви долазите у ситуацију да ће неко сутра код вас закуцати на врата не само да узме изјаву, већ и да вас приведе“, казао је Ђурић.
То је, како је рекао, „искривљен систем у којем живимо“.
На питање да ли ће на суду тема бити повреда угледа или ће се утврђивати да лие је ситина написано у тексту за који је тужен Пивљанин и нвинарка „Нове“, Ђурић каже:
„Нажалост, пракса показује да судије у јако малом броју случајева разматрају суштину онога што јесте написано, да ли је истина или није, и како је то довело до тога да се неко осећа повређеним или да је угрожен положај тог предузећа. Да не причамо о јавним предузећима за које апсолутно постоји јавни интерес да се овакве ствари истраже“.
Ђурић појашњава да суд гледа „само да ли је неком повређен углед и част“.
„Не водимо се пресудама Европског суда за људска права и европским правом, креирамо неку нашу праксу која је искривљена и за овакве ситуације можете да будете тужени. На све то, наш правни систем је јако спор, Ранко Пивљанин и колеге мораће да чекају пола године или годину и да живе у неизвесности“, оценио је Ђурић.
„Члан закона је на нашој страни“
Пивљанин цитира члан 239 Кривичног законика по којем су тужени:
„Члан 239 каже – ко у намери нарушавања пословног угледа износи о њему неистините податке казниће се новчаном казном и затвором до једне године. Овај члан иде нама у прилог. Прво – треба доказати нашу намеру да ми нарушимо њихов пословни углед и рејтинг. Ко смо ми да нарушимо њихов углед? Јесу неки наши послови били угрожени? Ми смо новинари, ми нисмо радили из намере, то не знам како може да се докаже. Наш порив је интерес јавности, а не интерес да угрозимо њхов пословни углед“.
Пивљанин каже и да набрајање послова „Миленијум тима“ није угрожавање њиховог рејтинга.
„Друга ствар – ако смо угрозили њихов рејтинг тиме што смо набројали чиме се све баве и шта су све купили… Тамо стоји да су били блиску властима и кажу – рушимо им углед. Па они су се појављивали у предизборним спотовима Душана Бајатовића…“, наводи Пивљанин.
Раде Ђурић каже да је тешко доказати намеру да неко жели да вам уруши углед.
foto Prinskrinn1
М.Ж Н1
