Naredna, prestupna godina zaposlenima u Srbiji ne ide naruku – manje će da odmaraju. „Krivci“ su Nova godina koja pada u petak, kao i 1. maj i Vaskrs, koji su istog dana – u nedelju
OD 10 neradnih prazničnih dana koji zaposlenima u Srbiji sleduju po Zakonu o državnim i drugim praznicima, naredne godine bićemo uskraćeni za dva! Glavni „krivci“ su Nova godina koja pada u petak, kao i Praznik rada i Vaskrs, koji su u predstojećoj godini istog dana – u nedelju 1. maja! Tako će se umesto četiri neradna dana, kao kada su ovi praznici odvojeni, praznovati – tri, pa se neće raditi u petak 29. aprila i u ponedeljak i utorak, 2. i 3. maja.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da se u Srbiji neradno obeležavaju državni i verski praznici. Po Zakonu o državnim i drugim praznicima u kalendaru neradnih dana od državnih praznika su Nova godina – 1. i 2. januara, Sretenje – Dan državnosti Srbije koji se neradno obeležava 15. i 16. februara, potom Praznik rada – 1. i 2. maja, kao i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembra. Zakonom je propisano da se „ako jedan od datuma državnog praznika padne u nedelju, ne radi prvog narednog radnog dana“. Kada je reč o verskim praznicima, u Srbiji se neradno obeležavaju Božić – 7. januara i Vaskrs počev od Velikog petka zaključno sa vaskršnjim ponedeljkom.
U narednoj godini, međutim, zbog Nove godine i preklapanja Prvog maja i Vaskrsa, dva omiljena praznika za prolećna putovanja, izlete i „raspust“ zaposlenih, reklo bi se da matematika praznovanja u 2016. godini zaposlenima ne ide naruku. Ali, ako se pažljivo pogleda – kalendar pokazuje drugačije. Jer, se svi praznici, osim Božića koji je u četvrtak, idealno „lepe“ sa vikendom. Tako će se od neradnih dana predviđenih za državne i verske praznike spojenih sa subotom i nedeljom nakupiti 16 dana odmora. A, s obzirom na to da su mnogi vični u spajanju neradnih dana sa vikendom, oni kojima pođe za rukom da petak posle Božića ne rade – odmaraće se 18 dana.
I etnolozi tvrde da je u Srbiji zvanični kalendar praznovanja jedno, a nezvanični nešto sasvim drugo. Naš narod, kažu, voli da praznuje i svako ima rođendan, krsnu slavu, jubileje, godišnjice, krštenja… Srbi, po mišljenju etnologa, vole okupljanja, da idu u goste i da im gosti dolaze, bilo da je reč o porodičnim slavljima ili državnim praznicima. Osim toga, za većinu našeg naroda praznik se ne doživljava kao praznik ako ga ne spojimo sa vikendom.
Sociolog, profesor Ratko Božović, kaže da su minule decenije ratova i krize nanele veliki udar tradicionalnom načinu praznovanja, kao i da je naš narod u neprekidnoj trci za preživljavanjem. Ipak, smatra, ljudi imaju potrebu da se viđaju, a praznici su za to – idealno vreme.
– Praznici i imaju posebnu vrednost zato što pružaju mogućnost druženja i opuštanja – kaže profesor Božović. Ali, i pored svega, praznični dani im omogućavaju da zbog svakodnevne trke za životom ne zaborave bližnje.
Ipak, iako se često čuje da su Srbi „prvaci u praznovanju“, zvanične brojke to demantuju. Po svetkovinama – i dalje smo iza ili uz rame komšijskim državama, jer, na primer, zaposleni u Sloveniji i Hrvatskoj praznuju 14 dana, u oba entiteta BiH po 10, a u Mađarskoj osam dana.
Kada je reč o Evropi, po broju neradnih dana Srbija je oko evropskog proseka. U Slovačkoj i na Kipru praznuje se 15 dana, u Austriji i Grčkoj – 13 odnosno 12. U svetu, pak, rekorder po broju neradnih dana je Japan, sa ukupno 20 dana praznovanja.
DUŽI FEBRUAR
PREDSTOJEĆA 2016. godina je prestupna i trajaće dan duže, jer će februar imati 29 dana. Mnogobrojni su oni koji veruje da su te godine baksuzne, ali nauka za to ne mari. Prestupne godine su neophodne da bi se kalendarska uskladila sa astronomskom godinom. Ako se to ne bi radilo, za 100 godina bi se kalendarski bilo u letu, a u stvarnosti još u proleću. Za sledećih sto godina greška bi se udvostručila pa bi naše daleke potomke usred kalendarskog leta zavejao sneg.
Inače, 29. februar najčešće pada u ponedeljak ili sredu, po 15 puta u toku 400 godina, zatim u petak ili subotu, po 14 puta, a u nedelju, utorak ili četvrtak po 13 puta.
J. MATIJEVIĆ Novosti
