Ima li još vrednosti i ideja koje u današnje vreme mogu da okupe i ujedine naš narod. Složni smo u prelomnim istorijskim trenucima, kad nas ugroze. Jedinstvo kada hvalimo uspehe naših po svetuDOK gledamo mečeve Novaka Đokovića, oplakujemo velikog Batu Živojinovića, horski hvalimo uspehe naših mladih talenata širom sveta i pozdravljamo šampione sa zlatnim medaljama – složni smo i ujedinjeni kao malo koji narod. Tako, na prvi pogled, deluje da nas okuplja samo ono u čemu smo uspešni i da u „ozbiljnijim“ oblastima u kojima i nemamo mnogo uspeha ne postoji ništa što bi nas ujedinilo.
Ali da to, ipak, nije tako, tvrde istoričari, pisci i sociolozi koji, za „Novosti“, govore o tome koje ideje i vrednosti danas mogu da ujedine Srbe. I poručuju:
– Narodi se uvek ujedinjuju oko političkih ideja. To što ih sada ne vidimo ne znači da ih neće biti sa dolaskom neke nove generacije političara i stvaranja novih ideološko-političkih pokreta.
Istoričar Čedomir Antić ubeđen je da bi Srbe mogle da ujedine pretnje našem narodu na Kosovu i Metohiji, ili u Republici Srpskoj:
– Srbe ujedinjuje i humanost prema ugroženom pojedinicu, običaji, slava, zaslužni Srbi od fizičara do tenisera… Jedinstvo uglavnom pokazuju u nevolji i inat im je i mana i vrlina. Ipak, mada su srpske elite podeljene, narod je na osnovnoj političkoj ravni jedinstven.
Da će Srbe okupiti dve teme – razvoj i izlazak iz nepodnošljivog socijalno-ekonomskog ambijenta i regionalna bezbednost i mogućnost otvaranja novog kruga balkanske krize – smatra Dušan Proroković, stručnjak za geopolitiku.
– Narodi se uvek ujedinjuju protiv spoljnih neprijatelja, ma šta se pod tim podrazumevalo. Pitanje je samo kada će i ko predvoditi taj proces – naglašava on.
Istoričar Radoš Ljušić tvrdi da merilo narodnog jedinstva ne bi trebalo tražiti na televizijskom ekranu ili bioskopskom platnu.
– Ono je negde drugde – poručuje Ljušić. – Za narodno jedinstvo i slogu potrebno je beskrajno više – jezik, tradicija, kultura, ekonomija… Narodno jedinstvo i narodna sloga podrazumevaju odbranu od nas samih i okružujućih neprijatelja ili, što bi bilo tačnije – i jednog i drugog.
Ljušić ističe da Srbi, za razliku od Engleza, još nisu utvrdili šta su njihove nacionalne, kulturne i druge vrednosti.
– Kad se neko od srpskih intelektualaca usudi da ih predstavi svom narodu, tek tada možemo pouzdano odgovoriti na pitanje – šta Srbe može da okupi – naglašava naš sagovornik.
Sociolog Ljubiša Despotović smatra da pitanje jedinstva nije pitanje naroda nego političkih i društvenih elita koje treba da narave nacionalni program.
– Taj program trebalo bi da sadrži pet tačaka okupljanja: demokratija kao sistem političkog uređenja, hrišćanski identitet, porodica kao stub društva, razvojna ekonomija oslonjena na naše resurse i jasna geopolitička orijentacija – uveren je Despotović.
S druge strane, Srbi slove za svetske šampione u neslozi. Na pitanje da li je čuvena srpska nesloga samo fama koja nas prati ili je ta tvrdnja tačna, Dušan Proroković odgovara:
– U tom pogledu, Srbi nisu ni bolji ni gori od ostalih. Gde su pobede tu je i jedinstvo. Narodi koje zahvati kriza, koji pretrpe poraze, bilo vojne ili političke, ulaze u preispitivanja, traže političke izlaze, pa je logično da dolazi do debata, sukobljavanja ili nesloge. Kriza rađa neslogu i u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji…
Čedomir Antić navodi da je izvesno da srpski narod nije integrisan niti jedinstven u meri u kojoj je to slučaj sa razvijenim evropskim nacijama, recimo Francuzima ili Nemcima, što je, tvrdi, posledica jugoslovenstva, komunizma i krize tokom proteklih četvrt veka.
Suštinsi nesložni, kaže Antić, bili smo u Drugom svetskom ratu i jednom delu devedesetih godina.
Mnogo više kritike na račun naše nesloge iznosi Radoš Ljušić.
– Ako u neslozi nismo prvi u svetu, sigurno smo među prvim narodima – ističe on. – Srpska nesloga postala je poslovična, a to nimalo nije dobro. Nesporno je da je ona bitna karakterna osobina našeg naroda, poznata svim našim susedima, koji su umeli da se njome koriste i u prošlosti i u sadašnjosti. Teško je sa sigurnošću reći da li je ona posledica našeg mentalnog sklopa, neka vrsta prokletstva, ili je proistekla iz naše tragične povesti. Opet, ne bi trebalo preterivati – ovo jeste jedna od slabosti većine malih naroda, koji se međusobno ponajviše razlikuju prema prilagodljivosti i stepenu trpeljivosti u odnosu na moćnije narode.
Ipak, da znamo da budemo složni kada je najteže pokazuju primeri koje naši sagovornici navode, a odnose se na prelomne istorijske trenutke – ustanci, vreme Krimskog rata u kome je Srbija izbegla da učestvuje, Carinski rat, Aneksiona kriza, Prvi svetski rat..
BEĆKOVIĆ: SAČUVATI CRKVU, SANU, ZVEZDU…
NEKADA se govorilo da se Srbi okupljaju oko četiri stuba – Crkve, SANU, Crvene zvezde i „politike“. Preti li opasnost da se ove institucije uruše i da li one i danas mogu da nas ujedine, pitali smo akademika Matiju Bećkovića:
– Već decenijama se te četiri institucije rasklimavaju i ponižavaju i ne samo one, nego i sve institucije. Nadajmo se da će se zaustaviti njihovo survavanje i rastakanje, pre nego što se nađemo na pepelu, a već smo prilično nagaravljeni.
A šta još naš narod može da poveže?
– Možemo da se okupimo oko nekog ko ne bi lagao, ko bi nam konačno rekao istinu ma kakva ona bila, da se s njom suočimo i da vidimo šta da radimo. Dobro bi bilo da još malo sačekamo i da se ne okupljamo, jer kada god smo se okupljali, bolje da nismo.
VREDIMO KAO POJEDINCI RADOŠ Ljušić ocenjuje da Srbi znaju da rade na sebi, kao Đoković, ali ne umeju da rade kao narod, zbog nesloge ili dezintegrativnih sklonosti:- Kao pojedinci možda nekada i nešto vredimo, kao narod premalo, baš zato što ne umemo da sagledamo opšte interese, već samo pojedinačne. Kad budemo sposobni da stavimo opšte interese ispred ličnih, možda ćemo postati složan narod.
Ljiljana BEGENIŠIĆ Novosti
