Влада Србије је на свом сајту објавила уговор за пројекат Београд на води, истовремено најавивши постављање камена темељца 27. септембра за две куле, два стамбена објекта и почетак продаје станова. Генерални директор Београда на води Никола Недељковић изјавио је да се пријавило више од 6.000 заинтересованих купаца за станове у оквиру пројекта Београд на води и најавио да ће продаја некретнина почети 3. октобра, када ће бити позната и цена квадрата.
Основни текст уговора је објављен на српском језику на 69 страна, док енглеска верзија има 259 страна са пратећим прилозима. Влада Србије има 32 одсто, а стратешки партнер из Уједињених Арапских Емирата 68 одсто учешћа у власништву предузећа „Београд на води”.
Како се наводи у Уговору, а преносе домаћи медији, оснивачки улог стратешког партнера износи 22.000 евра, док је Србија уложила милион динара. Уговорне стране у пројекту су Влада Србије, предузеће „Београд на води“ из Београда и „Белгрејд вотерфронт капитал инвестментс“ као стратешки партнер и „Ал Мабар интернешнел инвестмент“ из Уједињених Емирата као гарант.
Република Србија се уговором обавезује да изврши, правно и физичко рашчишћавање земљишта до краја јуна 2016, као и да обезбеди у комуналну инфраструктуру најкасније до краја 2019. године. Инвеститор из УАЕ се обавезао да обезбеди 300 милиона евра за финансирање и то до 150 милиона као додатни капитал и до 150 милиона евра кроз „каматоносне зајмове“.
У уговору је наведено да ће делови земљишта бити дати у закуп фирми „Београд на води“ на 99 година, без накнаде. Предвиђено је и да предност при избору извођача радова имају компаније из Србије, ако понуде исте услове и квалитет радова као иностране фирме. У уговору се наводи и да су се „чланови друштва (Београд на води) споразумели да настоје да 50 одсто пројеката буде реализовано у року од 20 година“, а читав пројекат за 30 година.
Иницијатива „Не давимо Београд“ је објавила на свом сајту детаљну анализу Уговора на основу које и даље тврди да је све велика превара грађана у којој се, између остало, констатује:
„Укратко, овим уговором постало је јасно да је инвеститор у обавези да, уместо 3.5 милијарде, уложи 150 милиона уз 150 милиона евра кредита, док се Република Србија обавезује на комплетну припрему терена, додатне позајмице, дозвољава пренос права коришћења земљишта у право својине, препушта Стратешком партнеру моћ одлучивања при изради планске документације, поклања приватном предузећу објекте и земљише, одриче се суверенитета обавезујући се да не мења законе на штету уговора, и то све без икаквих гаранција да ће друга страна реализовати договорено.“
Добрица Веселиновић из Иницијативе „Не давимо Београд“ каже да је Уговор велика превара:
„Овим уговором постало је јасно да су грађани Београда заслепљени непостојећим милијардама и бесмисленим макетама, да су обманути лажима градских и републичких челника и да је, зарад финансијских интереса приватних фирми, уступљен највреднији део нашег Београда. Ми смо анализирали Уговор и постало је јасно да је од обећане 3,5 милијарде инвеститор у обавези да уложи само 150 милиона уз додатних 150 милиона кредита Републици Србији. Док се, са друге стране, Србија обавезује на комплетну припрему терена, укључивши и расељавање, на додатне позајмице који су скривени трошкови Дозвољава се пренос права коришћења земљишта у право својине стратешком партнеру, препушта могућност да се мењају рокови и спецификације и поклањају јавне зграде и земљиште. И оно што је најскандалозније је да се држава одриче суверенитета, јер се обавезује да не мења законе и прописе који би били на штету Уговора“, наглашава Веселиновић.
На питање да ли је сасвим јасно из Уговора да земљиште може бити отуђено а не, како су изјављивали званичници, само уступљено на коришење 99 година, Веселиновић одговара:
„Уговором је након изградње односно добијања употребне дозоволе на парцелама могућ пренос права коришћења на право својине, без обавезе да се плати конверзија земљишта. Значи, ако стратешки партнер направи објекте, може конвертовати право коришћења на власништво, уз право уступања трећим лицима.“
Градоначелник Београда Синиша Мали је на питање везано за ове примедбе, дао следећи одговор:
„Ми не улажемо ништа у првој фази, ризик пројекта је ризик инвеститора. Оно што је обавеза Србије и града Београда је да расчисти ту локацију, а ми смо за ту прву фазу расчистили све“, рекао је градоначелник.
„Што се конверзије тиче, земљиште испод зграде припада оном ко је ту зграду направио. Што се закупа без накнаде тиче, ми смо добили 32 од сто учешћа у капиталу. Не можете имати и јаре и паре. Или продајете земљиште, што нисмо хтели да урадимо, или дајете земљиште без накнаде, али постајете сувласник предузећа и делите трећину профита. И мислим да је то баланс у уговору са Емиратима“, рекао је градоначелник.
Добрица Веселиновић, међутим, каже да је занимљиво да је најављен камен темељац који ће поставити премијер Александар Вучић и директор „ИГЛ хилса“ Мухамед Алабар, а да још нема дозволе за градњу.
Овај уговор је, каже саговорник из Иницијативе „Не давимо Београд“, супротан јавном интересу, Србија од њега, тврди Веселиновић, неће имати користи. Нејасно је колика ће бити улагања, колика зарада, када ће све бити готово и још је нејасније да ли ће то икада бити наше, каже Веселиновић:
„Овај пројекат је приватни пројекат, биће изграђена ексклузивна зона за становање и најважније је да ће се профит од пројекта вратити у приватне руке. Овај пројекат неће покренути привреду Србије, неће донети обећаних 200.000 радних места, већ ће донети благостање неколицини сумњивих бизнисмена и приватних инвеститора који су у сарадњи са политичарима укљученим у овај пројекат. У уговору се говори да су приватне фирме које су стратешки партнери под контролом Мухамеда Алабара мада се увидом у документа види да те две фирме немају са њим никакве везе. Ми мислимо да се тиме прикрива нејасна власничка структура тих фирми и заварава јавност са великим инвеститором који нема никакве везе“, тврди Веселиновић, који најављује протест грађана 27. септембра у исто време када буде псотављан камен темељац, али и подношење кривичних пријава и уставних жалби због правних недоследних и кршења закона.
Транспарентност Србија је објавила да из докумената није јасно која ће бити динамика реализације јавних радова инвеститора. А једна од критикованих одредаба тзв. „лекс специалиса“ омогућила је да се инвеститор на подручју Београда на води ослободи накнада за грађевинско земљиште у замену за изградњу објеката јавне намене. Процена је била да ће то вредети око 33 милијарде динара, подсећа Транспарентност Србија.
Милан Ковачевић, експерт за страна улагања, након читања Уговора, рекао је да ће бити довољно храбар да јавно каже да Уговор треба што пре раскинути како би била мања штета по Србију. Он указује да постоји различит текст Уговора на српском и енглеском језику а да важи само енглеска верзија.
Правници, економисти и архитекте који су контактирани још нису били спремни да коментаришу објављени Уговор. Очекује се да стручњаци из разних области то учине наредних дана.
