Архиве свих здравствених институција ускоро ће се наћи у једном, обједињеном систему података. То прописује недавно усвојен Закон о здравственој документацији у оквиру кога се налази и успостављање еКартона.
РИЗИС уместо досадашњег ИЗИС-а – тако ће изгледати трансформација Интегрисаног здравственог информационог система у Републички. Здравствени радници кажу да предност овакве базе лежи у томе да је лекарима омогућено да стекну целокупну слику о здравственом стању пацијента.
Изузетно је важан увид у све извештаје
Докторка у дому здравља Палилула Мирјана Миладиновић каже да ће увођењем еКартона „направити синтезу свих процедура и на тај начин упутити пацијенте на право место како би лечење било ефикасније“.
„Изузетно је важно да имамо увид у све те извештаје, а можда и битније у терапију коју наше колеге консултанти специјалисти прописују, зато што у неким ситуацијама пацијент добија један те исти лек, али од два различита произвођача, па у таквој ситуацији би практично узимао дуплу терапију иако то није потребно“, истиче Миладиновић.
Осим тога, здравствени радници, али и грађани сагласни су у томе да би здравствени картон у електронском облику умногоме олакшао процедуру одласка код лекара.
У односу на досадашњи систем према којем приступ информацијама о лечењу има само изабрани лекар – са еКартоном целокупна историја болести, извештаји специјалиста, извештаји из приватне праксе и друге информације о здравственом стању постали би доступни и самим специјалистима, хитној медицинској служби, лекарској комисији, али и пацијентима. Дигитализација ће смањити број посета лекару.
Подаци ће моћи да се размењују
„Оно што је такође важно, јесте да се створе основе за повезивање свих тих регистара и различитих система, зато што је у питању заиста велики број различитих система који треба да размењују међусобне податке. Тако да ће се успоставити стандарди према којима ће подаци моћи да се размењују, како би управо лекари, не само изабрани лекар, као што је до сада био случај, већ и лекари специјалисти код којих изабрани лекар упути пацијента, али и други, у питању комисије или хитна лекарска помоћ, могу такође имати приступ и прегледима, и диагностици извештајима, али и прописаним терапијама“, истиче Исидора Шмигић координаторка за регулаторну реформу у Наледу.
Она наглашава да ће комплетна дигитализација значајно олакшати посао лекарима, али и лечење пацијентима, јер ће на овај начин у великој мери бити смањен број посета пацијената лекару.
„Увођење рецимо могућности да лекари могу да проследе пацијента лекару специјалисти, да се пацијент не враћа по упут код изабраног лекара, као што је сада неопходно, него да пацијенти могу даље да иду на лечење или потребну дијагностику, да би се смањио број посета за чак седам милиона лекару на годишњем нивоу у Србији. Када посматрамо колико тих посета изабраном лекару постоји само због тога што је потребно издати упут за даље лечење, ефекти ће сигурно бити велики, али наравно биће потребно времена да се систем у потпуности успостави и да почне да функционише“ указује Шмигић. Да ли ће подаци пацијената бити безбедни?
Ниједна евиденција не може бити апсолутно заштићена
Међутим, овако осетљиве информације неопходно је обезбедити. Повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић каже да је сваку базу података могуће злоупотребити.
„Ниједна евиденција не може бити апсолутно заштићена, ниједна база података не може бити апсолутно заштићена. Ми смо били сведоци за неке база података за које смо били сигурни да не могу бити проваљене, да њихова безбедност не може бити нарушена – па је било“, објашњава Мариновић.
С друге стране Шмигић напомиње да ће само овлашћена лица имати приступ подацима пацијената, те да су подаци „заиста заштићени“.
„Законом који је недавно усвојен је прописано да ће се ови подаци чувати у Државном дата центру у Крагујевцу, који чува податке, све који се тамо налазе на заиста врло високом нивоу, а оно што је додатно предвиђено је да приступ тим приступним подацима имају само законом овлашћена лица, односно изабрани лекар. Оно што је бенефит дигитализације, што ће постојати систем на ком ће моћи да се прати ко је приступио подацима“, закључује Шмигић.
Закон о здравственој документацији усвојен је крајем октобра ове године, а здравствене установе, приватне праксе и друга правна лица морају да ускладе своју организацију и рад са одредбама закона најкасније до јануара 2025. године.
FOTO: OLIVER BUNIĆ / RINGIER
Јована Јовановић Кулаш
Еуронеwс Србија/Блиц
