Ученик шестог разреда Основне школе „Бранко Радичевић“ Ж. Ј. претучен је каишем у школском тоалету, а терали су га да пије и урин.
Четворица ученика осмог разреда, З. М., Д. Р., Б. К. и Ђ. Б. од септембра прошле године константно злостављају овог ученика и још неколико његових вршњака. Како каже З. Ј., мајка Ж. Ј., премлаћивали су га више пута, гњечили му прсте, терали га да пије урин, а своја иживљавања после објављивали на Јутјубу. Све је ово сазнала пре седам дана, када су га заједно са још једним шестаком претукли у школском тоалету.
– Тај дан тукли су их каишевима и шакама. Звали су ме у школу, тамо су били полиција и Хитна помоћ. Нисам могла да дођем себи. Он није хтео да ми каже шта се дешава, јако је миран дечак. Приметила сам једном модрице на рукама и нагњечен прст, али је рекао да се повредио на физичком. После ми је признао да су му претили ножем и палили га упаљачем да би о свему ћутао – говори кроз плач З. Ј.
Од удараца каишем тај дан малишан је зарадио хематоме на обе руке и на леђима. Када се коначно ослободио страха, З. Ј. је сазнала страшне ствари – гњечили су му прсте постољем за тоалет-папир, те га терали да пије урин из пластичне флаше у коју су пре тога уринирали пред њим. Када је дошао са нагњеченим прстима- рекао је да је пао на физичком, а тих дана у школи није могао ни да пише.
Основна школа „Бранко Радичевић“ у којој су малтретирали ученика
Против четворице осмака покренут је поступак у Вишем јавном тужилаштву за злостављање и мучење. Они су полицији признали своја иживљавања, а испоставило се да су поред Ж. Ј. и још једног шестака, тукли, али ређе и не тако брутално, још тројицу ученика из исте генерације. Потресена мајка каже да је шокантно то што је сва та мучења снимала једна девојчица која иде у исти разред као и та четворица осмака насилника. Снимци су неколико дана били на интернету, али су убрзо скинути.
Четворица осмака тукли су двојицу дечака каишевима и шакама. Једном од њих су претили ножем и палили га упаљачем да би ћутао о страхотама које је проживљавао.
– Наставница није хтела да уђе у тоалет када је сазнала да су они тамо претучени него је звала директора јер је као мушко. Наводно нису знали да се све то дешава, а већина деца је знала да су их пребијали. Па вукли су их по ходницима! Школа жели све да заташка. Имају и видео-надзор који очигледно не прегледају – наставља она.
Хитан родитељски
З. Ј. каже да су јој у Вишем јавном тужилаштву рекли да ће злостављачи вероватно бити кажњени укорима и смањеним оценама из владања јер су млађи малолетници. Наводи да неће тек тако одустати и да ће тужити и родитеље тих ученика и школу. Жалила се и Министарству просвете.
У школи је због овога сазван хитан родитељски састанак, а још један истим поводом биће одржан данас.
Директор школе Александар Малетин тврди да није знао за вршњачко насиље.
– Нашао сам двојицу ученика у тоалету како плачу. Одмах сам позвао полицију и Хитну помоћ. Нису хтели одмах да ми кажу о чему се ради, били су уплашени. Реаговали смо чим смо сазнали, звали смо и Центар за социјални рад, те смо покренули дисциплински поступак против ученика – изјавио је директор.
Како додаје, он нема могућност да злостављаче избаци и из школе, тако да ће их казнити укорима и смањеним владањем.
ПИСМО АЛЕКСИНЕ МАЈКЕ
Дечак Алекса Јанковић из Ниша, који је себи одузео живот због вршњачког насиља, јуче би напунио 19 година, а тим поводом његова мајка Драгана написала је писмо.
„Знаш, мама, сањао сам да сам у рату, рањавају ме. Ја им кажем: УБИТЕ МЕ, АЛИ МЕ САМО ПУСТИТЕ ДА ВИДИМ МАЈКУ. Они ми дозвољавају, ја те љубим и умирем. Шта значи, мама, кад то сањаш? Значи, Алекса… да ћеш дуго живети. И прођоше године, и ја сећајући се тога, кренем да копам по сановницима тражећи одговор за твој сан. А он гласи!!! РАСТАНАК СА МАЈКОМ.
И да сам то знала раније, не бих дозволила да те убијају, муче.
РЕЧ СТРУЧЊАКА
Жарко Кораћ, психолог: Све полази из породице
– Иза тога увек стоје поремећени односи у породици, која обично изгледа нормално и хармонично, а у ствари је дисфункционална. Деца из такве породице се удружују са другим насилницима. Спроводећи терор осећају се моћно и снажно.
Бранка Тишма, школски психолог: Потребан је рад са насилницима
– Данашња деца нису суровија већ боље крију ствари од родитеља. И родитељи тешко прихватају да им је дете насилник. Мора се радити и са насилницима и са дететом над којим је вршено насиље, да не би остале последице.
Александар Латас Блиц
