Učenik šestog razreda Osnovne škole „Branko Radičević“ Ž. J. pretučen je kaišem u školskom toaletu, a terali su ga da pije i urin.
Četvorica učenika osmog razreda, Z. M., D. R., B. K. i Đ. B. od septembra prošle godine konstantno zlostavljaju ovog učenika i još nekoliko njegovih vršnjaka. Kako kaže Z. J., majka Ž. J., premlaćivali su ga više puta, gnječili mu prste, terali ga da pije urin, a svoja iživljavanja posle objavljivali na Jutjubu. Sve je ovo saznala pre sedam dana, kada su ga zajedno sa još jednim šestakom pretukli u školskom toaletu.
– Taj dan tukli su ih kaiševima i šakama. Zvali su me u školu, tamo su bili policija i Hitna pomoć. Nisam mogla da dođem sebi. On nije hteo da mi kaže šta se dešava, jako je miran dečak. Primetila sam jednom modrice na rukama i nagnječen prst, ali je rekao da se povredio na fizičkom. Posle mi je priznao da su mu pretili nožem i palili ga upaljačem da bi o svemu ćutao – govori kroz plač Z. J.
Od udaraca kaišem taj dan mališan je zaradio hematome na obe ruke i na leđima. Kada se konačno oslobodio straha, Z. J. je saznala strašne stvari – gnječili su mu prste postoljem za toalet-papir, te ga terali da pije urin iz plastične flaše u koju su pre toga urinirali pred njim. Kada je došao sa nagnječenim prstima- rekao je da je pao na fizičkom, a tih dana u školi nije mogao ni da piše.
Osnovna škola „Branko Radičević“ u kojoj su maltretirali učenika
Protiv četvorice osmaka pokrenut je postupak u Višem javnom tužilaštvu za zlostavljanje i mučenje. Oni su policiji priznali svoja iživljavanja, a ispostavilo se da su pored Ž. J. i još jednog šestaka, tukli, ali ređe i ne tako brutalno, još trojicu učenika iz iste generacije. Potresena majka kaže da je šokantno to što je sva ta mučenja snimala jedna devojčica koja ide u isti razred kao i ta četvorica osmaka nasilnika. Snimci su nekoliko dana bili na internetu, ali su ubrzo skinuti.
Četvorica osmaka tukli su dvojicu dečaka kaiševima i šakama. Jednom od njih su pretili nožem i palili ga upaljačem da bi ćutao o strahotama koje je proživljavao.
– Nastavnica nije htela da uđe u toalet kada je saznala da su oni tamo pretučeni nego je zvala direktora jer je kao muško. Navodno nisu znali da se sve to dešava, a većina deca je znala da su ih prebijali. Pa vukli su ih po hodnicima! Škola želi sve da zataška. Imaju i video-nadzor koji očigledno ne pregledaju – nastavlja ona.
Hitan roditeljski
Z. J. kaže da su joj u Višem javnom tužilaštvu rekli da će zlostavljači verovatno biti kažnjeni ukorima i smanjenim ocenama iz vladanja jer su mlađi maloletnici. Navodi da neće tek tako odustati i da će tužiti i roditelje tih učenika i školu. Žalila se i Ministarstvu prosvete.
U školi je zbog ovoga sazvan hitan roditeljski sastanak, a još jedan istim povodom biće održan danas.
Direktor škole Aleksandar Maletin tvrdi da nije znao za vršnjačko nasilje.
– Našao sam dvojicu učenika u toaletu kako plaču. Odmah sam pozvao policiju i Hitnu pomoć. Nisu hteli odmah da mi kažu o čemu se radi, bili su uplašeni. Reagovali smo čim smo saznali, zvali smo i Centar za socijalni rad, te smo pokrenuli disciplinski postupak protiv učenika – izjavio je direktor.
Kako dodaje, on nema mogućnost da zlostavljače izbaci i iz škole, tako da će ih kazniti ukorima i smanjenim vladanjem.
PISMO ALEKSINE MAJKE
Dečak Aleksa Janković iz Niša, koji je sebi oduzeo život zbog vršnjačkog nasilja, juče bi napunio 19 godina, a tim povodom njegova majka Dragana napisala je pismo.
„Znaš, mama, sanjao sam da sam u ratu, ranjavaju me. Ja im kažem: UBITE ME, ALI ME SAMO PUSTITE DA VIDIM MAJKU. Oni mi dozvoljavaju, ja te ljubim i umirem. Šta znači, mama, kad to sanjaš? Znači, Aleksa… da ćeš dugo živeti. I prođoše godine, i ja sećajući se toga, krenem da kopam po sanovnicima tražeći odgovor za tvoj san. A on glasi!!! RASTANAK SA MAJKOM.
I da sam to znala ranije, ne bih dozvolila da te ubijaju, muče.
REČ STRUČNJAKA
Žarko Korać, psiholog: Sve polazi iz porodice
– Iza toga uvek stoje poremećeni odnosi u porodici, koja obično izgleda normalno i harmonično, a u stvari je disfunkcionalna. Deca iz takve porodice se udružuju sa drugim nasilnicima. Sprovodeći teror osećaju se moćno i snažno.
Branka Tišma, školski psiholog: Potreban je rad sa nasilnicima
– Današnja deca nisu surovija već bolje kriju stvari od roditelja. I roditelji teško prihvataju da im je dete nasilnik. Mora se raditi i sa nasilnicima i sa detetom nad kojim je vršeno nasilje, da ne bi ostale posledice.
Aleksandar Latas Blic
