„С обзиром на то да је Јуком у сарадњи са Београдском групом родитеља несталих беба у новембру 2016. године послао предлоге својих амандмана, Министарство је у складу са тим амандманима унапредило текст, тиме што је прихватило седам од девет тих амандмана. Истичемо да су представници тих организација тада у допису Министарству правде истакли да су начелно сагласни са његовим упућивањем у даљу процедуру“, пише у саопштењу Министарства.
Министарство је у саопштењу доставило и допис Јукома из 2016. у којем се наводи да су начелно сагласни са упућивањем текста закона у процедуру, као и да остаје отворено питање примене закона.
Милена Васић из Јукома рекла је недавно за Инсајдер да актуелна верзија Предлога закона није подобна да утврди чињенице о сваком појединачном случају.
„Већ напротив, у њему се крије намера да се кроз систем обештећења родитељима пружи новчана накнада, и то тако што би суд доносио решење да је немогуће утврдити истину”, каже Васић.
То је уједно и највећа критика на Предлог закона.
Министарство у данашњем саопштењу наводи и да предложени текст закона „садржи већину препорука Савета Европе“, као и да је то тело дало позитивну оцену на предложени закон.
За примену закона о несталим бебама, односно за одштету предвиђено је око 6,8 милиона евра.
Законом је за случајеве у којем је утврђена повреда права на породични живот прописана горња граница износа правичне накнаде од 10.000 евра, који је адекватан износу који је Европски суд за људска права досудио.
Родитељи који сумњају да су им деца украдена у породилишту одржали су јуче протест испред Скупштине Србије јер је на дневни ред стављен Предлог закона о несталим бебама. Он, међутим, не гарантује да ће родитељи сазнати шта се догодило са њиховом децом и да ли су жива, већ предвиђа новчану одштету. Због тога Београдска група родитеља несталих беба тражи повлачење закона из скупштинске процедуре, преговоре са властима и израду новог закона, рекла је на протесту председница тог удружења Мирјана Новокмет.
Овај Предлог закона, међутим, неће бити повучен из скупштинске процедуре. Како је за Инсајдер данас рекла посланица Српске напредне странке Александра Томић, посланици те странке ће гласати за усвајање Закона.
Између 350 и 650 родитеља обраћало се надлежним институцијама због сумњи да су њихова деца украдена у породилиштима у Србији, али до данас нису сазнали истину. Једна од њих је и Зорица Јовановић, којој су доктори у ћупријској болници 1983. саопштили да је њен син преминуо. Нису јој дали да га види, за узрок смрти су навели да је непознат, а смрт њеног сина није заведена у матичној књизи умрлих. Тело бебе никада није предато породици.
Управо зато што јој институције нису пружале информације о судбини њеног детата, тужила је државу Европском суду за људска права. Суд је пресудио у њену корист, и поред новачне одштете наложио Србији да донесе посебан закон који би омогућио да сви родитељи који сумњају сазнају шта је било са њиховим бебама.
