On je naveo da se, i pored porasta broja inficiranih i obolelih, “može reći da je kriva broja obolelih u okviru onoga što smo pokušali da uradimo i što moramo da nastavimo da pokušavamo i dalje”.
On objašnjava da se primećuje rast, ali da je on linearan, a ne eksponencijalan, što daje dovoljno vremena za primenu svih potrebnih mera u sprečavanju širenja infekcije i lečenju obolelih.
“Samo zahvaljujući velikom radu, naporu i angažovanju svih uključenih u sprovođenje mera kontrole epidemije i zahvaljujući poštovanju mera najvećeg broja naših sugrađana, uspeli smo da do sada epidemiju držimo pod kontrolom. Ipak, svako opuštanje, svako popuštanje pažnje ili neozbiljnost mogu biti opasni i mogu nas skupo koštati”, naveo je Stevanović.
On je ponovio da će detaljne analize biti rađene kada se epidemija završi i da će verovatno mesecima, ako ne i godinama svi dostupni podaci biti analizirani.
“Tek nakon toga ćemo znati gde smo sve grešili. I to je najbitnije da bi se greške ispravile u pripremama za neku sledeću epidemiju, kao što smo i mi učili na greškama svih naših prethodnika koji su se borili sa drugim epidemijama”, naveo je Stevanović.
On je ponovio da je koronavirus s čijom se pandemijom suočava svet i dalje nepoznat.
“Uvek se nešto može prevideti i uvek se može napraviti neki propust. Najviše se bojim da novog neprijatelja ne potcenimo i time mu damo šansu da situaciju okrene na našu štetu”, rekao je Stevanović.
Na pitanje kada bi život mogao da počne da se vraća u normalu, Stevanović je odgovorio da ne želi da spekuliše datumima.
“To je domen delatnosti epidemiologa, a ja sam kliničar. Za vraćanje života u normalu steći će se uslovi kada broj novoobolelih na dnevnom nivou znatno opadne. A to zavisi u najvećoj meri od naše kolektivne odgovornosti, koja je i lična odgovornost. Odgovornost za svoje zdravlje, ali i za zdravlje drugih”, naveo je.
