РСЕ наводи да су, поред жилет-жице дебљине 700 милиметара, предмет јавне набавке и 1.521 метара ребрастог гвожђа у шипкама дебљине 20 милиметара и 50 килограма поцинковане жице за везивање.
Као наручилац наведена је Војна пошта у Краљеву, а набавка се спроводи као преговарачки поступак, наводи РСЕ.
Додаје се да Министарство одбране није одговорило на питања због чега се жилет жица поставља око центара и који ће тачно центри бити ограђени.
Како се наводи у документацији у коју је РСЕ имао увид, због „изузетне хитности проузроковане ванредним околностима или непредвиђеним догађајима, чије наступање ни у ком случају не зависи од воље наручиоца, наручилац није могао да поступи у роковима одређеним за отворени или рестриктивни поступак“.
Такође се додаје и да је Копнена војска добила задатак који иначе не извршава у миру, а односи се на обезбеђење Прихватних центара и Центара за азил миграната на територији Србије „те сходно наведеној чињеници евентуална набавка добара није могла бити предвиђена и планирана годишњим планом набавки за 2020. годину“.
Рок за доставу понуде је, како се истиче, 21. мај.
Као критеријум за оцењивање и доделу уговора наведена је најнижа понуђена цена, а позив за подношење понуда министарство је упутило на адресе четири фирме: „Жица бест“ из Смедерева, „Ин-Сy Гроуп“ из Београда, „Леги систем“ из Београда и „Магнум Нови Сад Вебецом“ из Сремске Каменице.
Неке од ових фирма, како се објашњава на њиховим интернет страницама, већ имају искуство у уградњи оградних система на објектима од стратешког значаја као што су гранични прелази и аеродроми.
„Војска нема овлашћење да се бави обезбеђивањем центара за мигранте”
Нејасно је због чега се Војска Србије бави обезбеђивањем центара за азил и прихватних центара за мигранте, јер она за то нема овлашћења, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
„С друге стране, ако су у питању прихватни центри за мигранте, дакле за људе који не желе да траже азил овде и који би морали да буду у неком правном поступку, онда све зависи од карактера таквог кампа, односно од конкретног случаја људи који су смештени да ли треба да им се ограничи кретање или не. То није у надлежности Војске. Тада би такве центре, који би можда служили за депортацију, требало да води Гранична полиција заједно са Комесаријатом за избеглице и миграције. Војска ту нема своје место по постојећој легислативи“; наводи Ђуровић за РСЕ.
У Србији тренутно постоји пет центара за азил и 14 прихватних центара. Проблем је, сматра Радош Ђуровић, што надлежне институције смештају људе у те центре насумично, а они који не желе да затраже азил остају у нерегулисаном правном статусу.
Подизање жилет-жице наговештава да је Србија у политичком смислу пошла путем рестрикција, којим је већ кренула Мађарска, где постоји слична пракса ограђивања кампова, сматра он.
Током ванредног стања у Србији због корона вируса, од 15. марта до 6. маја 2020, мигранти су 53 дана били у 24-часовној изолацији, а објекте у којима се налазе чувала је Војска Србије, подсећа Радио Слободна Европа.
Комесаријат за избеглице навео је у саопштењу 16. маја да се војска у Шиду распоређује из предострожности, те да до сада тамо није било већих инцидената.
Председник Србије Александар Вучић је пре четири дана наредио хитну употребу Војске на територији општине Шид ради заштите безбедности и имовине локалног становништва од миграната. Како је навео, не може да каже да мигранти у Шиду врше крупна кривична дела, али да се дешавају крађе и упад на приватан посед грађана.
„Поступио сам у складу са проценама наших органа безбедности и захтевима и иницијативом грађана не територији Шид. Не можете да им забраните кретање, али у ситуацијама кад мигранти немају новац упадају у куће, њиве, штале, долази до ситних крађа. То морамо да спречимо и гарантујемо мир и стабилност грађанима. Нема драме, али то није једноставно људима који живе у Шиду“, рекао је председник.
Републички комесар за избеглице и мигранте Владимир Цуцић изјавио је пре два дана да је током ванредног стања и затворених граница због епидемије коронавируса у Србији боравило око 9.100 миграната, али да је више од 1.000 њих након што је укинуто ванредно стање отишло из земље.
Радио Слободна Европа, Инсајдер
