RSE navodi da su, pored žilet-žice debljine 700 milimetara, predmet javne nabavke i 1.521 metara rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje.
Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak, navodi RSE.
Dodaje se da Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na pitanja zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će tačno centri biti ograđeni.
Kako se navodi u dokumentaciji u koju je RSE imao uvid, zbog „izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak“.
Takođe se dodaje i da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, a odnosi se na obezbeđenje Prihvatnih centara i Centara za azil migranata na teritoriji Srbije „te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu“.
Rok za dostavu ponude je, kako se ističe, 21. maj.
Kao kriterijum za ocenjivanje i dodelu ugovora navedena je najniža ponuđena cena, a poziv za podnošenje ponuda ministarstvo je uputilo na adrese četiri firme: „Žica best“ iz Smedereva, „In-Sy Group“ iz Beograda, „Legi sistem“ iz Beograda i „Magnum Novi Sad Vebecom“ iz Sremske Kamenice.
Neke od ovih firma, kako se objašnjava na njihovim internet stranicama, već imaju iskustvo u ugradnji ogradnih sistema na objektima od strateškog značaja kao što su granični prelazi i aerodromi.
„Vojska nema ovlašćenje da se bavi obezbeđivanjem centara za migrante”
Nejasno je zbog čega se Vojska Srbije bavi obezbeđivanjem centara za azil i prihvatnih centara za migrante, jer ona za to nema ovlašćenja, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
„S druge strane, ako su u pitanju prihvatni centri za migrante, dakle za ljude koji ne žele da traže azil ovde i koji bi morali da budu u nekom pravnom postupku, onda sve zavisi od karaktera takvog kampa, odnosno od konkretnog slučaja ljudi koji su smešteni da li treba da im se ograniči kretanje ili ne. To nije u nadležnosti Vojske. Tada bi takve centre, koji bi možda služili za deportaciju, trebalo da vodi Granična policija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije. Vojska tu nema svoje mesto po postojećoj legislativi“; navodi Đurović za RSE.
U Srbiji trenutno postoji pet centara za azil i 14 prihvatnih centara. Problem je, smatra Radoš Đurović, što nadležne institucije smeštaju ljude u te centre nasumično, a oni koji ne žele da zatraže azil ostaju u neregulisanom pravnom statusu.
Podizanje žilet-žice nagoveštava da je Srbija u političkom smislu pošla putem restrikcija, kojim je već krenula Mađarska, gde postoji slična praksa ograđivanja kampova, smatra on.
Tokom vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, od 15. marta do 6. maja 2020, migranti su 53 dana bili u 24-časovnoj izolaciji, a objekte u kojima se nalaze čuvala je Vojska Srbije, podseća Radio Slobodna Evropa.
Komesarijat za izbeglice naveo je u saopštenju 16. maja da se vojska u Šidu raspoređuje iz predostrožnosti, te da do sada tamo nije bilo većih incidenata.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre četiri dana naredio hitnu upotrebu Vojske na teritoriji opštine Šid radi zaštite bezbednosti i imovine lokalnog stanovništva od migranata. Kako je naveo, ne može da kaže da migranti u Šidu vrše krupna krivična dela, ali da se dešavaju krađe i upad na privatan posed građana.
„Postupio sam u skladu sa procenama naših organa bezbednosti i zahtevima i inicijativom građana ne teritoriji Šid. Ne možete da im zabranite kretanje, ali u situacijama kad migranti nemaju novac upadaju u kuće, njive, štale, dolazi do sitnih krađa. To moramo da sprečimo i garantujemo mir i stabilnost građanima. Nema drame, ali to nije jednostavno ljudima koji žive u Šidu“, rekao je predsednik.
Republički komesar za izbeglice i migrante Vladimir Cucić izjavio je pre dva dana da je tokom vanrednog stanja i zatvorenih granica zbog epidemije koronavirusa u Srbiji boravilo oko 9.100 migranata, ali da je više od 1.000 njih nakon što je ukinuto vanredno stanje otišlo iz zemlje.
