Нешто више од половине ученика основних и средњих школа (53 осто) на интернету проводи више од три сата дневно. Преко трећина је радним данима на интернету између једног и три сата; четвртина од четири до пет сати дневно, док приближно десетина проводи од шест до седам сати на мрежи. Њих 13 одсто је онлајн дуже од седам сати дневно, неки су од налаза великог националног истраживања “Насиље у школама и добробит ученика у Србији”.
Истраживање је урађено у оквиру пројекта “Превенција вршњачког насиља у школама”, који реализује Савет Европе у партнерству са Министарством просвете, уз финансијску подршку Немачке, а поред обиља налаза о перцепцији ђака, родитеља и запослених у школама о заступљености насиља у образовним установама, део извештаја је посвећен свакодневици породичног и школског живота.
Статистика показује да разлике у количини времена проведеног на интернету зависе од узраста и пола ученика – старији ђаци, у просеку, више времена проводе на интернету него млађи.
С друге стране, међу млађим ученицима, дечаци су чешћи корисници интернета, међу старијим девојчице.
Готово сви ђаци свакодневно користе бар једну платформу за друштвено умрежавање. У просеку, сваки ученик има око четири налога на друштвеним мрежама, при чему тај број расте са узрастом.
Најчешће коришћене мреже су Тикток (73 одсто), Јутјуб (71 одсто) и Инстаграм (66 проценама).
Млађа деца више користе Јутјуб и Вајбер, док су Инстаграм и Тикток популарнији код старијих.
Показало се и да ученицима интернет највише служи за одржавање комуникације.
Најзаступљенија активност на интернету је комуникација с породицом и пријатељима – 50 одсто ученика то ради неколико пута дневно, а 39 одсто исто толико често комуницира с друговима из школе.
Четвртина ученика неколико пута дневно интернет користи за играње игрица, а исто толико их то ради сваки или скоро сваки дан. Интернет се много ређе употребљава за школске задатке, друштвене мреже или креирање дигиталног садржаја, наводи се у извештају.
Истраживачи уочавају да употреба алата вештачке интелигенције (ВИ) постепено постаје део ученичке свакодневице, пре свега у области проналажења информација. Скоро две трећине ученика користи алате ВИ, макар повремено, ради проналажења информација, а трећина то ради често.
Скоро половина ђака (42 одсто) користи ВИ за израду домаћих задатака, од чега њих 17 одсто то ради редовно.
Када је реч о интересовању ђака за примену алата ВИ у образовању, она зависи од узраста и школског успеха. Средњошколци чешће користе ВИ за проналажење информација и израду домаћих задатака него основци.
Ученици с бољим школским успехом такође у већој мери користе ове алате у информативне сврхе, у поређењу са онима који имају слабији успех.
Колико су ђаци дигитално вешти?
Истраживање је показало и да ђаци имају веома високо мишљење о сопственим дигиталним вештинама. Оцењују их просечном оценом 9 на скали од 0 до 10.
“Ова самопроцена је виша од процена које дају за дигиталне вештине својих другова и другарица из одељења, родитеља или наставника, што указује на тенденцију да себе виде као дигитално вештије од непосредног социјалног окружења”, наводи се у извештају.
Занимљиво је да и родитељи и наставници показују високе, али нешто умереније процене дигиталних вештина. Њихове самопроцене су, такође, оптимистичне (у просеку незнатно испод 9 за наставнике, односно 8 за родитеље), што је врло близу оцени коју ученици дају сами себи.
Истраживачи су уочили занимљив образац процена: ученици имају тенденцију да„потцењују” дигиталне вештине свих, а посебно одраслих, наставници „потцењују” ученике, а родитељи своје вештине. Процене дигиталних вештина које деца дају родитељима и које родитељи дају сами себи – идентичне (8).
“Код ученика, виши ниво самопроцене дигиталних вештина уочава се код дечака, бољих ђака и оних с бољим материјалним статусом. Код родитеља, боље образовани и материјално ситуиранији родитељи имају позитивнију слику о својим дигиталним вештинама. Код запослених у образовању, позитивност самопроцена дигиталних вештина опада с годинама старости, дужином радног стажа и бројем година проведених на истом радном месту”, указано је у извештају.
Foto: Pixabay/Sweetlouise
В.А данас
