Mediji i novinari uspešno su prevazišli izazove koje su doneli internet i društvene mreže, a sada se suočavaju sa novim: veštačkom inteligencijom (VI). Pre nekoliko godina, kada su se pojavili prvi alati za generisanje sadržaja, pojavila se i bojazan da će mnogi u medijskoj industriji ostati bez posla.
Međutim, novinari su prihvatili nove trendove i polako okreću VI u „svoju korist“. Svesni su da ne može u potpunosti da ih zameni, već da im pomogne u automatizaciji „dosadnih“ zadataka, dok oni i dalje igraju ključnu ulogu u istraživanju, analizi i interpretaciji informacija. Navikava se i publika, ali je skptična prema sadržajima koji su u potpunosti generisani VI-jem.
U oktobru prošle godine svet je obišla vest da je Off Radio Krakov otpustio novinare i zamenio ih veštačkom inteligencijom. Sadržaje o umetnosti, kulturi i socijalnim pitanjima kreirala je u potpunosti VI, a tri avatara prezentera imala su zadatak da dopru do mlađe publike.
Ipak, VI je posle samo nedelju dana „dobila otkaz“ i to zbog žestokih negativnih reakcija u javnosti, izmedju ostalog i zbog toga što je radio prethodno otpustio novinare koju su pripremali i vodili program.
Kako stvari stoje, za sada, nema straha od otpuštanja
Istraživanje Tomson Rojters fondacije pokazalo je da više od 80% novinara koristi VI u svom radu. Prema anketi koja je sprovedena prošle godine u okviru programa Mediji.inovacije, u Srbiji je slična situacija. Međutim, samo manji broj novinara i novinarki VI koristi svakodnevno u poslu.
Rezultati ankete pokazali su da novinari i novinarke uglavnom nisu zabrinuti da će ih VI zameniti u potpunosti, ali još uvek nije jasno kakav će uticaj u budućnosti VI imati na medije. Ono čega se novinari najviše plaše je da će VI negativno uticati na kvalitet informisanja.
Anketa koju je sproveo BIRN, u kojoj je učetvovalo 124 iskusnih novinara i urednika, a čiji rezultati su objavljeni u izveštaju „Digitalna transformacija i veštačka inteligencija – Etička i odgovorna uporteba u medijima“, pokazuje da postoji izvestan optimizam i da je popularnost VI sve veća, ali da mediji još uvek koriste ovu tehnologiju povremeno, intutitivno i nesistematski.
Autorka ovog izveštaja i programska koordinatorka BIRN-a Tanja Maksić kaže za NUNS da su ispitanici navodili da uglavnom sami eksperimentišu sa VI alatima.
„Oni se u ovom trenutku ne plaše za svoju poziciji, ne plaše se za svoje radno mesto. Ali i sa dosta opreza pristupaju ovom alatu. Ono gde oni vide neku vrstu prednosti za sebe, to je da će imati veću produktivnost i efikasnost u organizaciji posla, da će ovim alatima moći da dodele neka zaduženja koja su njima nedovoljno inspirativna ili nedovoljno kreativna. Sa druge strane boje se pada kvaliteta novinarstva i boje se nekih vrsta zloupotreba, tj. vide najveće probleme u polju etike“, objašnjava Tanja Maksić.
Kapaciteti, znanje i ulaganja
Kako pokazuju brojna svetska istraživanja, upotreba VI u medijima je sve rasprostranjenija i uglavnom se posmatra kao virtuelni asistent.
Primene VI alata su široke i novinari ih mogu koristiti za pisanje i sumiranje teksta, kreiranje fotografija i vizuelizaciju, analizu velikih skupova podataka ili fotografija, pretragu informacija na osnovu upita četbotovima, generisanje glasa ili videa, prevod, transkripciju, praćenje analitike sajtova i društvenih mreža, kreiranje postova za društvene mreže ili odabir naslova.
Ali, kako kaže naša sagovornica, sve to zavisi od mnogo faktora.
„Najpre koliko su sami novinari vešti u korišćenju ovih alata, da li su se dovoljno informisali, da li imaju dovoljno znanja i u krajnjoj liniji da li su mediji uložili dovoljno resursa da svoje uposlenike obuče kako da te alate koriste ili su eventualno kupili neke licence“, objašnjava Maksić.
I tu dolazimo do problema, jer, kao piše u izveštaju, medijsko tržište je nedovoljno razvijeno i siromašno, pa se mediji bore da obezbede bazičnu ekonomsku održivost, bez mogućnosti da ulažu i investiraju u ljudske ili tehnološke kapacitete i novine. Pored toga, postoji i otpor novinara prema dodatnom obrazovanju, zbog nedostatka vremena ili resursa.
Sa druge strane, velike medijske kuće uveliko razvijaju svoje interne alate za VI.
Na primer, Vašington post koristi svoj interni alat da generiše automatizovane vesti za teme sa velikim brojem podataka kao što su sportski rezultati ili izborni rezultati, a Njujork tajms za sistem preporuka svojim korisnicima i za semantičku analizu komentara čitalaca, kako bi se na vreme otkrilo uznemiravanje ili govor mržnje.
„Ovakvi zatovreni VI sistemi, koji koriste samo podatke koje je sam medij proizveo ima neke svoje prednosti, u smislu da onda VI razume stil pisanja, uredničke standarde, koristi podatke koji bi trebalo da su na neki način već verifikovani i provereni. Sa druge strane, otovoreni alati, poput chatGPT-a koji je apsolutno najpopularniji alat koji se koristi ima svoje prednosti zato što raspolaže zaista većom količinom i bazom podataka i znanja nego što pojedinačni mediji mogu da prikupe. To će biti zapravo neka vrsta strateške odluke svakog medija“, objašnjava Tanja Maksić.
„Ono što je evidento je da se veliki mediji itekako okreću veštačkoj inteligenciji… Za nas će ovde svakako biti veliko pitanje prvo resursa, dakle, koliko će mediji moći da ulože u tu vrstu inovacija, a sa druge strane zavisi cilj – da li zapravo vide neku vrstu koristi i potrebe da koriste ovu vrstu alata“, dodaje ona.
Reagovanje publike
Eksperiment Off Radija iz Krakova pokazao je da je publika skeptična prema sadržajima koji su u potpunosti generisani veštačkom inteligencijom, što potvrđuju i svetska istraživanja. Publika je ipak otvorenija prema korišćenju VI „iza scene“, na primer za personalizaciju sadržaja ili preporuke.
Tanja Maksić ocejnuje da će mlađa publika ipak brže prihvatiti promene koje uvodi VI, ali generalni problem je to što još uvek ne postoji standard kako se obeležava sadržaj koji je kreiran putem VI.
„Dakle, prvo pitanje je da li je publika uopšte svesna da je neki sadržaj kreiran isključivo uz pomoć VI ili uz neku njenu asistenciju“, navodi Maksić.
Ona dodaje da problem na domaćem medijskom polju predstavlja i generalno vrlo nisko poverenje u medije.
„Prosto smo društveno na toj poziciji, a za sada su neki signali iz nekih drugih i većih istraživanja zapravo da publika ne gleda blakonaklono na sadržaj koji je kreiran isključivo veštačkom inteligencijom. Za sada još uvek postoji potreba i za autorskim sadržajem i za sadržajem koji je novinarski obrađen i koji je urednički proveren“, zaključuje Maksić.
Šta nas čeka u budućnosti?
Rojters institut je u svojim predviđanjima u vezi sa trendovima u novinarstvu za 2025. godinu posebno izdvojio generativnu veštačku inteligenciju kao pojavu koja ima značajne implikacije na novinarstvo i poslovanje medija.
Na osnovu ankete koja je sprovedena među 326 digitalnih lidera iz 51 zemlje, jasno je da se fokus i dalje nalazi na poboljšanju efikasnosti u pozadini (npr. transkripcija, prevod, lektura, tematsko označavanje sadržaja). Očekuje se jači fokus na transformaciju sadržaja usmerenog ka publici, kao što su pretvaranje teksta u audio zapis, generisanje sažetka teksta na vrhu članaka, uvođenje čet botova ili pretrage vođene VI-jem, a više od trećine ispitanika želi da eksperimentiše sa pretvaranjem tekstualnih članaka u video.
Bitno je napomenuti i da pojedine velike tehnološke kompanije uvode sve naprednije funkcije i prilagođavaju svoje alate novinarskim zadacima, dok neke omogućavaju i besplatno korišćenje, čime VI postaje pristupačna i manjim redakcijama.
Gotovo sasvim sigurno je da VI neće zameniti novinare, ali će promeniti način na koji rade. Ključ uspeha leži u transparentnosti, etičkoj upotrebi VI alata i kontinuiranoj edukaciji novinara kako bi se osigurala pouzdanost i kredibilitet medija.
Ivana Kragulj, NUNS
