Iako praznično osvetljenje ne predstavlja znatno veći izdatak za struju, zahvaljujući led sijalicama koje su mali potrošači, ono predstavlja rasipanje energije. Kako je za N1 objasnio dr Petar Đukić, profesor ekonomije životne sredine i održivog razvoja na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, električna energija predstavlja najfiniji oblik finalne energije, koji je itekeko skup.
Dok se energija ne pretvori u struju čak 30 odsto nestane, a 15 odsto proizvedene električne energije se izgubi ili ukrade dok ne stigne do potrošača. Od tog ostatka „samo“ četiri odsto čini osvetljenje.
„Novogodišnja rasveta u velikim gradovima je veliki luksuz, to nije neophodna energija. Ima samo estetsku ulogu, a prema svetlećim ukrasima u Beogradu može se doći do stanovišta da su onu u dobroj meri suvišni ili čak i estatski besmisleni. Imajući u vidu obim svetlećih tela po Beogradu, to je priličan materijalni i energetski vanredni utrošak i nepotreban javni izdatak“, ocenjuje profesor Đukuć I dodaje da ljudi ne dolaze u Beograd zbog njegovog godišnjeg osvetljavanja, fontana i jarbola, već zbog položaja, sadržaja, tradicije i pre svega konkurentnih cena dočeka u balkanskom okruženju.
Ipak, Grad Beograd iz godine u godinu obnavlja i uvećava novogodišnju rasvetu, koja će ove praznične sezone osvetljavati ulice, trgove i mostove tri meseca.
Iz gradskog Sekretarijata za energetiku su u novembru za RTS izneli detaljnu računicu za troškove potrošnje električne energije. Naime, mesečni trošak za novogodišnju rasvetu u Beogradu je 600.000 dinara. Ukoliko se uzme u obzir da će rasveta sijati tri meseca, to će ukupno koštati 1,8 miliona dinara, odnosno oko 15.000 evra.
Razlika između novambarskog i decembarskog računa za struju domaćinstava neće biti tolika da podstakne ljude da porazmisle o smanjenju broja šarenih lampica, ali možda hoće podatak koji iznosi profesor Đukić, a to je da se u postupku dobijanja električne energije sagoreva najlošiji ugalj (lignit) iz koga se iskoristi jedva jedna četvrtina sadržane hemijske energije, a tokom tog procesa emituje se nepotrebna toplota jer se 30 odsto energije izgubi.
Ekološki osvešćeniji Nemci su u jednoj anketi iz decembra ove godine rekli da bi smanjili broj svetlećih ukrasa kako bi zaštitili planetu. Više od polovine ispitanika, njih 57 odsto, reklo je da bi smanjili broj ukrasnih lampica ili čak bili i bez njih u budućnosti. Međutim, za 35 odsto onih to nije opcija ni sada ni u budućnosti.
Zabrana vatrometa na Kosovu, Galapagosu i Nemačkoj
Prve fotografije koje obiđu svet sa dočeka Nove godine od Australije do Amerike su one vatrometa u Sidneju, Pekingu, Moskvi, Londonu, Njujorku… Gradovi se utrkuju u tome čiji će biti maštovitiji, duži i efektniji.
U već pomenutoj Nemačkoj, udruženje za zaštitu životne sredine koje je izdejstvovalo sudsku zabranu dizelaša i starih benzinaca, povelo je raspravu i o zabrani vatrometa za Novu godinu koji ispaljuju građani.
Njihov argument je da vatormet stvara sitnu prašinu, PM čestice, koja ponekad i danima ugrožava zdravlje ljudi. Ovu inicijativu podržala je šefica nemačke državne Kancelarije za životnu sredinu, Marija Kraucberger, koja tvrdi da je u mnogim gradovima prvog dana nove godine koncetracija sitne prašine veća nego tokom čitave godine.
Njena kancelarija izračunala je da mnogobrojne rakete i petarde samo tokom novogodišnje noći u vazduh ispale 4.500 tona sitne prašine, a novogodišnja pirotehnika čini 15,5 odsto emisije sitne prašine koju emituje gradski saobraćaj, prenosi Dojče vele.
Polemika o zabrani vatrometa u Kini, zemlji njegovog porekla, počela je još 2013. godine, da bi Narodni kongres Pekinga 2017. definitivno zabranio petarde i vatromete zbog velikog zagađenja vazduha. Od zabrane su izuzete zvanične državne proslave, kao i tradicionalni vatromet u vreme novogodišnjih praznika, za čije održavanje je neophodna saglasnost vlade.
Veza između vatrometa i zagađenja vazduha uočena je i na Kosovu, pa je kosovsko ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja u decembru ove godine zatražilo od lokalnih samouprava da zabrane korišćenje pirotehnike tokom novogodišnjih praznika.
Stanovnici i posetioci Rima u ovu godinu su ušli bez svetlećih raketa, na zahtev gradonačelnice Virdžinije Rađi koja je odluku o zabrani potpisala 31. decembra 2018. Njen motiv nije bilo zagađenje vazduha, već zaštita životinja. Istu odluku iz istih razloga doneo je prošle godine i Galapagos. Na ovom ostrvu bio je dozvoljen vatormet, ali onaj bez zvučnih efekata, jer je upravo buka koju pirotehnika stvara to što uznemirava životinje.
Aktivisti za zaštitu životinja upozoravaju da od petardi i drugih pirotehničkih sredstava često stradaju životinje, posebno kućni ljubimci, koji se uznemire i pokazuju simptome paničnog napada. Višenedeljna paljba dovodi do dugotrajnije izloženosti stresu, zbog čega psi često beže od vlasnika tokom šetnje. Neki se zauvek izgube, a neki pred očima vlasnika završe pod točkovima automobila.
Buka negativno utiče i na ljude. Profesor Đukuć kaže da od novogodišnje buke verovatno niko nije stradao, ali i upozorava da zvučna iritacija dovodi u stanja razdražanosti i patnje koja ne dozvoljavaju da se posle Nove godine lako vratimo u normalu.
On podseća na Zakon o sprečavanju zagađenja bukom iz 2009. godine, za koji kaže da se u 99 odsto slučajeva ne poštuje jer nije podržan odgovarajućim uredbama, mehanizmima i rešenjima koja bi bogla da ga sprovedu.
A kad svane – čišćenje smeća
Jedan od razloga zašto je pomenuta nemačka zvaničnica podržala zabranu vatrometa je i otpad koji nastaje njegovom upotrebom. Razmere tog problema pokazuje primer Kine, gde je prvog dana nove 2016. godine po lunarnom kalendaru oko 2.000 čistača sa ulica Pekinga očistilo 413 tona smeća preostalog od vatrometa i petardi. U Šangaju je bilo 34 tona smeća od vatrometa.
Ovaj tekst je počeo informacijom da Amerikanci u prazničnom mesecu, od Dana zahvalnosti do Nove godine, proizvedu pet miliona tona više otpada, odnosno 25 odsto više nego u prethodnom mesecu.
Prema nekim podacima, Amerikanci će ove godine potrošiti 61.000 kilometara ukrasne trake, Kanađani će upotrebiti 540 hiljada tona ukrasnog papira, a Australijanci potrošiti 400 miliona dolara na 10 miliona neželjenih poklona. Većina ovih proizvoda završiće u smeću, a statistike pokazuju da samo jedan procenat upotrebljenih materijala ostaje u upotrebi šest meseci kasnije.
Primer prazničnog gomilanja smeća su i božićni džemperi, koji završe kao plastični otpad. Malo više od trećine božićnih džempera njihovi vlasnici obuku samo jednom, a već sledeće godine kupuju novi. Ova navika dovodi do velike količine nepotrebnog plastičnog otpada, s obzirom na to da je oko 95 posto tih džempera u potpunosti ili delimično napravljeno od plastičnih materijala, to jest sintetike.
Dobar deo papira, plasnike i drugog otpada koji napravimo tokom praznika, ali i u ostatku godine moguće je reciklirati, pod uslovom da se selektivo odlaže.
Profesor Đukić objašnjava da se otpad porodica i građana povećava, a otpad kompanija i državnih službi smanjuje tokom praznika. On, međutim, postavlja pitanje da li komnalne službe to mogu uredno da servisiraju, kao i šta se radi sa tim otpadom.
„U nas se po pravilu, neselektovan optpad odlaže na nesanitarne deponije“, kaže Đukič i dodaje da će nas jednog dana količina neselektovanog otapada zatrpati.
Ističe rešenje primenjeno u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u kojima se 70 odsto papira reciklira, dok kod nas samo 11 odsto.
„I ne samo papir. Staklo, metal, plastika, odvajaju se posebno i recikliraju, a organski otpad se kompostira. To jeste skupo i tehnološki zahtevno rešenje, ali je tretman voda, zaštita prostora, očuvanje kvalitetnog zemljišta mnogo skuplje“, upozorava profesor FTM.
Zagađenosti vazduha u prazničnom periodu doprinosi i visoka frekvencija saobrađaja, odnosno izduvnih gasova. Profesor Đukić kaže da su saobraćajne gužve posebno štetna eksternalija – pojam za štetu koji nastaje iz okruženja. On ukazuje da polučasovni put do kuće koji se pretvara u putešestvije od dva sata, i to traje nekoliko dana pre Nove godine i za vreme najvećih slava, dovodi ljude u veći bezbedonosni saobraćajni rizik i izaziva psihološki stres.
Neda Vulović Obradović N1
