„Ono što smo videli da doživljavaju na suđenju Radošu Milovanoviću, čoveku koji je duže direktor fabrike ‘Milan Blagojević’ nego što sam ja živa a nisam mlada, to je frapantno“, istakla je Gligorijević u Novom danu.
Dodaje da porodica u Lučanima, mestu sa 3.500 stanovnika, već živi u izolaciji, da im se ljudi na ulici ne javljaju, da je sestra dobila otkaz, a otac i dalje s teškom mukom radi u fabrici.
„Milovan mora da popije šaku lekova da bi mogao da odradi smenu. Sve ga tamo podseća na sina. Nije u stanju da baci kesicu kafe koja je ostala iza sina… Oboje (Milovan i Mirjana) idu na psihoterapije u Čačak i oni žive u jezivoj atmosferi, i to tako traje već godinama“, objašnjava gošća Novog dana situaciju u kojoj živi ova porodica.
Gligorijević napominje da se može da reći da Milivojevići predstavljaju jedan slučaj, ali dodaje da su oni paradigma ove vlasti.
„Možedamo da kažemo da su oni jedan slučaj, kada ne bi bilo političke konotacije, kada ne bi bilo jednog kabadahije koji zavodi pravdu. Oni su paradigma onoga što je problematično sa dominantnim političkim obrascem i mehanizmima vladavine ovog režima“, zaključuje Gligorijević.
Viši sud u Čačku doneo je početkom marta oslobađajuće presude za oca i sestru nastradalog radnika, koje je privatno tužio direktor fabrike zbog „uvreda“ koje su mu naneli u javnim nastupima.
Suđenje za eksploziju u fabrici „Milan Blagojević – Namenska“ u Lučanima 2017. godine, u kojoj su stradali radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović, odvija se u Osnovnom sudu u Ivanjici, a optuženi su direktor fabrike Radoš Milovanović i rukovodilac pogona raketnih goriva Vladimir Lončarević, kao i Toma Stojić, inženjer zaštite od požara.
