Саво Штрбац, директор ДИЦ Веритас, каже да су он и сарадници из центра успели да реше стотинак таквих случајева.
– Међутим, према нашим проценама и даље је најмање још хиљаду људи који не поседују било какав валидан документ – каже за „Вести“ Штрбац и објашњава да мисли на избеглице које никада нису вадиле избегличке легитимације, оне који су изгубили избеглички статус или људе који имају проблем да дођу до докумената у Хрватској.
Последњи у низу је пример Жељке Мајић (48), избеглице из Осијека, која од 1995. године са супругом и кћерком живи у Крагујевцу. Мајићева је имала 24 године када је у избегличкој колони остала без ноге.
Она је све донедавно са својом избегличком легитимацијом могла да посећује лекара и да набавља лекове и протезу. Изменама здравственог осигурања ускраћена је и за то право, јер оно сада може да се оствари само уз поседовање јединственог матичног броја, који Жељка не може да добије без држављанства. А оно у Хрватској – не постоји!
– Већ 20 година траје моја агонија да дођем до неког документа. Обраћала сам се апсолутно свима, укључујући и председнику Александру Вучићу, али још се ништа није догодило. Сада сам у проблему, јер немам здравствену књижицу и морам да платим протезу. То је немогуће јер супруг и ја преживљавамо од његове накнаде у износу од 8.000 динара месечно – објашњава ова несрећна жена.
У Комесаријату за избеглице кажу да не могу да пронађу њена документа у Хрватској .-
Уколико Жељка Мајић не добије документа из Хрватске, могуће је у ванпарничном поступку, и уз сведоке, да јој се изда држављанство, а самим тим и да добије матични број – тврде у комесаријату, додајући да је проблем Мајићеве могла да реши локална самоуправа.
У општини Крагујевац, с друге стране, уверавају да последњих 12 година покушавају да реше овај случај и да су се у више наврата обраћали властима у Хрватској. За Саву Штрпца оваква збрка је нешто са чим се сусреће готово свакодневно. Он зато добро зна да су разлози због којих су се неки људи нашли у ситуацији да буду „невидљиви“ најразличитији могући, а често се граниче и са научном фантастиком.
– Пре само неколико дана обратио ми се мој Бенковчанин са питањем шта да ради јер су му се родитељи вратили у родно село и самим тим изгубили избеглички статус. У међувремену су оболели, па не могу да брину о себи и он би их вратио за Србију, али сада би имали статус странаца – открива Штрбац и наводи случај Србина који је недавно изашао из затвора пошто је одлежао десетогодишњу казну због злочина на Овчари, а изручен је у Србију из једне скандинавске земље, у којој је добио све папире.
– Међутим, док је био у затвору истекла су му сва лична документа. Полиција му је на капији уручила решење да има рок од десет дана да напусти земљу, а где ће човек без икаквих папира него у Веритас. Слично је било и са многим сведоцима пред Хашким трибуналом који би тек кад дођу на границу открили да немају ни пасош, али ни личну карту – каже Штрбац.
Мушка певачица
Међу „невидљивим“ Крајишницима најчуднију судбину има некадашња певачица, која се сада бави конобарисањем, а пре свега тога било је мушкарац. Та особа је ушла у процедуру промене пола из мушког у женски, почела да прима хормонске терапије, а када се заратило избегла је у Србију.
– Тада је тај човек схватио да барем на папиру може да оствари свој сан, па се пријавио и добио избегличку легитимацију као женска особа. И не само то, почео је да се бави музиком и као певачица је наступао током рата по Србији, Босни и РСК. Навео ми је и имена познатих певачких звезда са којима је сарађивао, а да притом нико није успео да открије да је реч о мушкарцу – прича директор Веритаса.
Међутим, легитимација на женско име касније му је направила огроман проблем.
– Због имовинских односа морао је да отпутује у Хрватску и ту је настао озбиљан проблем. На крају смо ипак успели да му издамо пасош и личну карту, али на његово право име – каже Штрбац и додаје да та особа и даље живи као жена.
– Због година сада много ређе наступа, а ради као конобарица у једном мањем месту чији су житељи и даље уверени да је реч о жени, а не мушкарцу – наводи директор Веритаса.
Линта: Проблем је у Хрватској
И Миодраг Линта, председник Савеза Срба из региона, истиче да случај Жељке Мајић није јединствен.
– Случај је доста компликован, али ћемо настојати да га решимо. Значајан је број избеглих Срба који и даље имају проблем са добијањем потребне документације из Хрватске. У неким срединама те књиге су уништене, у другима се воде као нестале, а негде су оштећене – објашњава Линта.
Ђ. Баровић Вестионлине
