„Država je, bez mnogo brige, prepustila inostranim kompanijama da vode računa o prirodi tokom rudarenja“, kaže za N1 hidrogeolog Zoran Stevanović. Voda je naše zlato i budućnost naše dece, ako to upropastimo nema nam povratka, dodaje.
Dok se među teoretičarima zavere i onima koji nemaju dugoročno pamćenje i dalje polemiše o tome da li se klima promenila, već godinama smo svedoci da je tako. Danas uobičajene temperature u 20. veku su smatrane ekstremnim.
Sve viša temperatura izaziva promene i kada su u pitanju padavine, odnosno vodni bilans. Kiše su ređe, pa je tako ceo jun bio suv. Sušne periode smenjuju jake oluje koje neretko izazivaju poplave i druge nepogode. Iako količine padavina ostaju približno iste, dosta su neravnomernije raspoređene. Već danas imamo dvostruko više dana s jakim padavinama, a četiri puta s ekstremno jakim padavinama nego što je to bio slučaj u 20. veku.
Panika zbog vode
Hidrogeolog Zoran Stevanović za N1 kaže da poslednjih nekoliko uzastopnih godina imamo gotovo paniku u delovima Srbije zbog nedovoljne količine vode koja stiže do potrošača. On kaže da iako nismo prebogata zemlja vodom, nismo ni siromašni, i da mnoge druge države imaju daleko manje resurse od nas, ali “da ipak ljudi normalno žive”.
„Ovo je deveta godina u 21. veku koja će biti proglašena sušnom u pogledu meteorologije ili hidrologije. Svaka treća u proseku, a u 20. veku smo imali smo ukupno 10 sušnih godina. To pokazuje trend da ova situacija postaje normalnost, ali se mi ne pripremamo za nju“, kaže Stevanović.
U budućnosti se, kako navode stručnjaci, može očekivati dalje povećanje broja dana s jakim i ekstremno jakim padavinama i povećanje količine vode koja u takvim događajima padne.
Sve ovo utiče na biljni i životinjski svet i nalaže prilagođavanje u upravljanju vodom kako bi ona i dalje bila dostupna svima. U prilog tome ne idu aktivnosti poput projekta Jadar britanske kompanije Rio Tinto, kopanja bakra i zlata kineskog Ziđina na istoku Srbije, gradnje na Makišu zbog metroa ili Surčinu za potrebe EXPO 27, kao i potencijalni rudnik zlata na Homolju.
Prema Zakonu o vodama, vode su prirodno bogatstvo u svojini su Republike Srbije. Kao javno dobro vode su neotuđive i mogu se koristiti na način kojim se ne utiče štetno na vode i priobalni ekosistem i ne ograničavaju prava drugih.
Kako kaže Stevanović, Srbija koristi oko četvrtinu svojih rezervi podzemnih voda, a one u ukupnoj potrošnji čine 70-75 odsto. Udeo podzemnih voda bi se u slučaju realizacije navedenih projekta smanjio.
Pod pretnjom jedino novo izvorište u 21. veku – zbog Ziđina
On navodi da je u 21. veku Srbija otvorila samo jedno novo izvorište. Radi se o izvorištu Bogovina, koje od 2006. godine obezbeđuje najkvalitetniju vodu za građane Bora. Bogovina daje oko 250 litara vode u sekundi vode, što je više nego dovoljno za građane Bora.
Kako ističe Stevanović, Bogovina je sad pod pretnjom zbog ideje da se izgradi akumulacija koja će potopiti to izvorište da bi Ziđin imao mnogo više tehničke vode za rudarenje, odnosno kopanje rude.
„Mi smo prošle godine smo pisali primedbe na predlog da se izgradili akumulacija Bogovina. Za potrebe Bora, voda bi se dobijala preradom. Ta voda nikada ne bi mogla da bude tog kvaliteta kao na nivou prirodnog“, naglašava Stevanović.
On kaže da je država, bez mnogo brige, prepustila inostranim kompanijama da vode računa o prirodi tokom rudarenja.
„Istovremeno, imamo četiri rudarska inspektora na teritoriji čitave države Srbije. To je nedovoljno samo da prate dozvole. A kamoli rad na terenu na dnevnoj bazi. Ne bi trebalo da se time bavimo dok se ne stvore preduslovi“, smatra Stevanović i dodaje da Ziđin već aktivno zagađuje reku Pek kod Majdanpeka.
Zagađenje nije zaobišlo ni vode na teritoriji Bora u kojima su utvrđena višestruka prekoračenja zagađujućih materija, pa je tako tokom 2023. godine u Cerovoj reci u blizini površinskog kopa Cerovo bilo registrovano i do 58 puta više zagađujućih materija od dozvoljenog, dok su u Kriveljskoj reci izmerene 10 puta veće količine nikla od maksimalnih, naveo je RERI.
Kako se navodi u saopštenju organizacije RERI-ja, reka Pek je zbog zagađenja u martu 2021. godine, a usled aktivnosti kompanije „Ziđin koper“ poprimila mutnu, crvenu, bakarnu i zelenu boju, što je, kako su naveli, uznemirilo javnost.
„Bakra je bilo u 17 puta većoj količini u odnosu na propisanu, arsena u 3,5 puta, kao i olova u gotovo dva puta većoj vrednosti“, naveli su iz RERI-ja.
Rezultati uzorkovanja površinskih i otpadnih voda koje je sproveo Zavod za javno zdravlje Timok iz Zaječara, pokazali su da su nizvodno od rudnika višestruko prekoračene granične vrednosti zagađujućih materija.
„Gvožđa je bilo u pet puta većoj količini, kao i mangana koga je bilo duplo više, dok je reka Mali Pek pripala petoj klasi površinskih voda – one se ne mogu koristiti ni u jednu svrhu“, poručuju iz organizacije RERI.
Ceo tekst pročitatajte na portalu N1.
