Учестале временске непогоде, укључујући и град који је недавно погодио поједине делове Србије, праве велику штету усевима и плодовима. Иако осигурање у пољопривреди није обавезно, пољопривредницима који се одлуче на то општине и градови регресирају значајан део уплаћених премија, а министар пољоприведе је прошле недеље најавио и да ће бити размотрена могућност увођења обавезног осигурања за све кориснике субвенција. Оно што је мало познато је да осигуравајуће куће имају обавезу да сваки десети динар који им пољопривредници плате за осигурање ризика од града – уплате у државну касу управо у сврху финансирања противградне заштите. Процене су да су за пет година осигуравајућа друштва у то име издвојила укупно 1,76 милијарди динара.
„Град величине ораха уништио пшеницу и воће у неколико села; Мраз и град уништили кајсију, озбиљну штету претрпеле и шљива, вишња, трешња, бресква, чак и крушка и орах“ – ово је само делић вести с краја априла и почетка маја, које указују колике последице временске непогоде остављају на пољопривреду.
„Временске непогоде није могуће спречити, али је могуће системски радити на умањењу њихових последица“, рекао је министар пољопривреде Драган Гламочић поручујући да министарство „спроводи активности усмерене на превенцију и унапређење система заштите“.
Ово министарство саопштило је недавно да је, након што је град погодио подручја општина Топола и Аранђеловац, ангажовало стручне службе ради координације са локалним самоуправама и релевантним институцијама у циљу сагледавања ситуације и могућности за додатну подршку пољопривредницима.
Иако је Републички хидрометеоролошки завод надлежан за оперативно управљање противградним системом, Министарство пољопривреде обезбеђује финансијску и стратешку подршку за његову модернизацију, истакнуто је и поручено да су у току припреме за јавну набавку ради наставка аутоматизације противградне заштите, чиме ће бити завршена аутоматизација Радарског центра Букуља и започета модернизација система на територији радарског центра Ужице.
Гламочић је указао на значај осигурања у пољопривреди, подсећајући да се пољопривредницима регресира између 40 и 70 одсто уплаћене премије осигурања, у зависности од територије и врсте производње. У осам округа и на територији Града Београда подстицај износи 70 одсто.
Министар је најавио и да ће бити размотрена могућност увођења обавезног осигурања за све кориснике субвенција, што би, како је истакао – „омогућило повољније услове осигурања и бољу заштиту производње“.
„У том контексту, Министарство ће у наредном периоду организовати разговоре са свим осигуравајућим кућама и представницима заинтересованих страна, с циљем да се утврде модели како би осигурање у пољопривреди постало приступачније и економски одрживије за све произвођаче“, навело је Министарство пољопривреде.
Колико осигуравачи уплаћују за противградну заштиту
Закон о одбрани од града, иначе, прописује да је свако осигуравајуће друштво дужно да за финансирање система одбране од града уплати на државни рачун 10 одсто од наплаћене премије осигурања усева и плодова, „које су у складу са законом уплатила регистрована пољопривредна газдинства“. Овај износ осигуравајуће куће уплаћују до 10. у месецу за претходни месец и то на рачун прописан за уплату јавних прихода.
Средства су приход буџета Републике Србије, прецизирано је законом.
Током 2024. године осигуравајуће куће у Србији су, према подацима Народне банке Србије, склопиле укупно 36.286 уговора о осигурању усева и плодова. Укупна премија осигурања је била 4,2 милијарде динара (4.240.413.000 динара).
Међутим, како за портал Н1 објашњавају осигуравачи, такозвани „градни допринос“ плаћа се у износу од 10 одсто, али само на део премије који се односи на ризик од града.
Током прошле године осигуравајућа друштва су, тако, у то име у државну касу уплатила 344 милиона динара.
„Процена је да цела индустрија осигурања плаћа у просеку 324 милиона годишње на име финансирања система одбране од града, што је око 2,8 милиона евра. У протеклих пет година осигуравајућа друштва су у то име, како процењујемо, издвојила укупно 1,76 милијарди динара“, речено је порталу Н1 у осигуравајућим кућама.
Буџетом за 2025. годину је, иначе, за систем одбране од града предвиђено близу 1,3 милијарде динара (1.254.060.000 динара).
Укупни економски и осигурани губици у 2024.
Према подацима реосигуравајуће компаније Сwисс Ре, у 2024. години глобални (светски) осигурани губици од природних катастрофа достигли су 137 милијарди америчких долара.
Губици (дакле не само пољопривредни, већ укупни) изазвани су ураганима Хелен и Милтон, јаким конвективним олујама у САД (интензивни атмосферски поремећаји који могу изазвати јаке ветрове, велики град, обилне падавине и повремено торнада), шумским пожарима и великим поплавама широм света.
Међутим, укупни економски губици од катастрофа у 2024. години процењују се на укупно 318 милијарди америчких долара, од чега је 57 одсто било неосигурано.
„То значи да је јаз у заштити и даље глобално велики и износи 181 милијарду долара“, указао је Сwисс Ре.
Глобални губици осигурања од природних катастрофа настављају да прате годишњу стопу раста од пет до седам одсто (у реалном износу).
„Ако се тренд настави, осигурани губици ће се приближити 145 милијарди америчких долара у 2025. години“, указују у Сwисс Ре.
Где град најчешће пада
Државна ревизорска институција је, у опширној ревизији сврсисходности под називом „Противградна заштита у Републици Србији“, објављеној уочи 2019. године, навела податке о трогодишњој штети од града на пољопривредним културама.
Наиме, у периоду од 2015. до 2017. године, према извештају ДРИ (а према подацима локалних самоуправа) укупна настала штета од града у те три године износила око 6,18 милијарди динара, од чега се 95 одсто односно 5,8 милијарди односи на штету у пољопривреди.
На основу низа података за период 1981–2015. године, РХМЗ је, наводи се, извршио обраду учесталости појаве града на територији Републике Србије.
„Град се најчешће јавља у западној Србији и делу Шумадије, области Фрушке горе, Срема и јужне Бачке, затим на Копаонику и делу јужне Србије. Средњи годишњи број дана са градом и/или суградицом на целој територији Србије износи 49 дана“, наводи ДРИ у свом извештају.
Процентуално, површине оштећене градом износе од 0,14 одсто до 3,17 одсто у односу на укупну површину Србије, односно 0,19 одсто до 4,29 одсто у односу на пољопривредну површину у Србији.
„Проценат насталих штета од града је од велике важности за правилно сагледавање ефеката дејства система заштите од града. При коначној процени штете причињене од града обавезно се мора утврдити проценат оштећења, величина оштећене површине и принос који би оштећени усев, односно засад, постигао да није било оштећења“, указали су ревизори у тој ревизији сврсисходности.
Ревизори у 2024.
Пословне књиге РХМЗ-а су у рукама ревизора биле и током протекле године, када су анализиране јавне набавке и текући расходи овог завода, међу којима су и исплаћене плате, додаци, накнаде…
„Током 2023. године, Републички хидрометеоролошки завод је преузео обавезе и извршио расходе у укупном износу од 89.967.919 динара, по основу теренског додатка за 131 запосленог, који су обављали сменски рад у радарским центрима у сезони одбране од града, иако се рад обављао у оквиру службених просторија Завода и у оквиру систематизованих радних места. На тај начин, Републички хидрометеоролошки завод је преузео обавезе и извршио расходе без правног основа, што није у складу са Законом о буџетском систему“, оценили су, између осталог, ревизори у извештају с краја 2024.
Куповина противградних ракета у 2025.
Буџетом за ову годину је, као што смо навели, за систем одбране од града предвиђено 1.254.060.000 динара.
До сада је Републички хидрометеоролошки завод је у 2025. години спровео јавну набавку противградних ракета, у четири партије, тако да се свака партија могла засебно уговарати.
Уговори су склапани са Полиестер групом из Прибоја и Трајал корпорацијом из Крушевца, а вредности противградних ракета из четири уговора, са ПДВ-ом, износиле су: 107,9 милиона динара, 251,9 милиона динара, 82,6 милиона динара и 277,19 милиона динара – укупно 719,6 милиона динара.
Shutterstock/Budimir Jevtic
Даниела Илић Красић Н1
