Učestale vremenske nepogode, uključujući i grad koji je nedavno pogodio pojedine delove Srbije, prave veliku štetu usevima i plodovima. Iako osiguranje u poljoprivredi nije obavezno, poljoprivrednicima koji se odluče na to opštine i gradovi regresiraju značajan deo uplaćenih premija, a ministar poljoprivede je prošle nedelje najavio i da će biti razmotrena mogućnost uvođenja obaveznog osiguranja za sve korisnike subvencija. Ono što je malo poznato je da osiguravajuće kuće imaju obavezu da svaki deseti dinar koji im poljoprivrednici plate za osiguranje rizika od grada – uplate u državnu kasu upravo u svrhu finansiranja protivgradne zaštite. Procene su da su za pet godina osiguravajuća društva u to ime izdvojila ukupno 1,76 milijardi dinara.
„Grad veličine oraha uništio pšenicu i voće u nekoliko sela; Mraz i grad uništili kajsiju, ozbiljnu štetu pretrpele i šljiva, višnja, trešnja, breskva, čak i kruška i orah“ – ovo je samo delić vesti s kraja aprila i početka maja, koje ukazuju kolike posledice vremenske nepogode ostavljaju na poljoprivredu.
„Vremenske nepogode nije moguće sprečiti, ali je moguće sistemski raditi na umanjenju njihovih posledica“, rekao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić poručujući da ministarstvo „sprovodi aktivnosti usmerene na prevenciju i unapređenje sistema zaštite“.
Ovo ministarstvo saopštilo je nedavno da je, nakon što je grad pogodio područja opština Topola i Aranđelovac, angažovalo stručne službe radi koordinacije sa lokalnim samoupravama i relevantnim institucijama u cilju sagledavanja situacije i mogućnosti za dodatnu podršku poljoprivrednicima.
Iako je Republički hidrometeorološki zavod nadležan za operativno upravljanje protivgradnim sistemom, Ministarstvo poljoprivrede obezbeđuje finansijsku i stratešku podršku za njegovu modernizaciju, istaknuto je i poručeno da su u toku pripreme za javnu nabavku radi nastavka automatizacije protivgradne zaštite, čime će biti završena automatizacija Radarskog centra Bukulja i započeta modernizacija sistema na teritoriji radarskog centra Užice.
Glamočić je ukazao na značaj osiguranja u poljoprivredi, podsećajući da se poljoprivrednicima regresira između 40 i 70 odsto uplaćene premije osiguranja, u zavisnosti od teritorije i vrste proizvodnje. U osam okruga i na teritoriji Grada Beograda podsticaj iznosi 70 odsto.
Ministar je najavio i da će biti razmotrena mogućnost uvođenja obaveznog osiguranja za sve korisnike subvencija, što bi, kako je istakao – „omogućilo povoljnije uslove osiguranja i bolju zaštitu proizvodnje“.
„U tom kontekstu, Ministarstvo će u narednom periodu organizovati razgovore sa svim osiguravajućim kućama i predstavnicima zainteresovanih strana, s ciljem da se utvrde modeli kako bi osiguranje u poljoprivredi postalo pristupačnije i ekonomski održivije za sve proizvođače“, navelo je Ministarstvo poljoprivrede.
Koliko osiguravači uplaćuju za protivgradnu zaštitu
Zakon o odbrani od grada, inače, propisuje da je svako osiguravajuće društvo dužno da za finansiranje sistema odbrane od grada uplati na državni račun 10 odsto od naplaćene premije osiguranja useva i plodova, „koje su u skladu sa zakonom uplatila registrovana poljoprivredna gazdinstva“. Ovaj iznos osiguravajuće kuće uplaćuju do 10. u mesecu za prethodni mesec i to na račun propisan za uplatu javnih prihoda.
Sredstva su prihod budžeta Republike Srbije, precizirano je zakonom.
Tokom 2024. godine osiguravajuće kuće u Srbiji su, prema podacima Narodne banke Srbije, sklopile ukupno 36.286 ugovora o osiguranju useva i plodova. Ukupna premija osiguranja je bila 4,2 milijarde dinara (4.240.413.000 dinara).
Međutim, kako za portal N1 objašnjavaju osiguravači, takozvani „gradni doprinos“ plaća se u iznosu od 10 odsto, ali samo na deo premije koji se odnosi na rizik od grada.
Tokom prošle godine osiguravajuća društva su, tako, u to ime u državnu kasu uplatila 344 miliona dinara.
„Procena je da cela industrija osiguranja plaća u proseku 324 miliona godišnje na ime finansiranja sistema odbrane od grada, što je oko 2,8 miliona evra. U proteklih pet godina osiguravajuća društva su u to ime, kako procenjujemo, izdvojila ukupno 1,76 milijardi dinara“, rečeno je portalu N1 u osiguravajućim kućama.
Budžetom za 2025. godinu je, inače, za sistem odbrane od grada predviđeno blizu 1,3 milijarde dinara (1.254.060.000 dinara).
Ukupni ekonomski i osigurani gubici u 2024.
Prema podacima reosiguravajuće kompanije Swiss Re, u 2024. godini globalni (svetski) osigurani gubici od prirodnih katastrofa dostigli su 137 milijardi američkih dolara.
Gubici (dakle ne samo poljoprivredni, već ukupni) izazvani su uraganima Helen i Milton, jakim konvektivnim olujama u SAD (intenzivni atmosferski poremećaji koji mogu izazvati jake vetrove, veliki grad, obilne padavine i povremeno tornada), šumskim požarima i velikim poplavama širom sveta.
Međutim, ukupni ekonomski gubici od katastrofa u 2024. godini procenjuju se na ukupno 318 milijardi američkih dolara, od čega je 57 odsto bilo neosigurano.
„To znači da je jaz u zaštiti i dalje globalno veliki i iznosi 181 milijardu dolara“, ukazao je Swiss Re.
Globalni gubici osiguranja od prirodnih katastrofa nastavljaju da prate godišnju stopu rasta od pet do sedam odsto (u realnom iznosu).
„Ako se trend nastavi, osigurani gubici će se približiti 145 milijardi američkih dolara u 2025. godini“, ukazuju u Swiss Re.
Gde grad najčešće pada
Državna revizorska institucija je, u opširnoj reviziji svrsishodnosti pod nazivom „Protivgradna zaštita u Republici Srbiji“, objavljenoj uoči 2019. godine, navela podatke o trogodišnjoj šteti od grada na poljoprivrednim kulturama.
Naime, u periodu od 2015. do 2017. godine, prema izveštaju DRI (a prema podacima lokalnih samouprava) ukupna nastala šteta od grada u te tri godine iznosila oko 6,18 milijardi dinara, od čega se 95 odsto odnosno 5,8 milijardi odnosi na štetu u poljoprivredi.
Na osnovu niza podataka za period 1981–2015. godine, RHMZ je, navodi se, izvršio obradu učestalosti pojave grada na teritoriji Republike Srbije.
„Grad se najčešće javlja u zapadnoj Srbiji i delu Šumadije, oblasti Fruške gore, Srema i južne Bačke, zatim na Kopaoniku i delu južne Srbije. Srednji godišnji broj dana sa gradom i/ili sugradicom na celoj teritoriji Srbije iznosi 49 dana“, navodi DRI u svom izveštaju.
Procentualno, površine oštećene gradom iznose od 0,14 odsto do 3,17 odsto u odnosu na ukupnu površinu Srbije, odnosno 0,19 odsto do 4,29 odsto u odnosu na poljoprivrednu površinu u Srbiji.
„Procenat nastalih šteta od grada je od velike važnosti za pravilno sagledavanje efekata dejstva sistema zaštite od grada. Pri konačnoj proceni štete pričinjene od grada obavezno se mora utvrditi procenat oštećenja, veličina oštećene površine i prinos koji bi oštećeni usev, odnosno zasad, postigao da nije bilo oštećenja“, ukazali su revizori u toj reviziji svrsishodnosti.
Revizori u 2024.
Poslovne knjige RHMZ-a su u rukama revizora bile i tokom protekle godine, kada su analizirane javne nabavke i tekući rashodi ovog zavoda, među kojima su i isplaćene plate, dodaci, naknade…
„Tokom 2023. godine, Republički hidrometeorološki zavod je preuzeo obaveze i izvršio rashode u ukupnom iznosu od 89.967.919 dinara, po osnovu terenskog dodatka za 131 zaposlenog, koji su obavljali smenski rad u radarskim centrima u sezoni odbrane od grada, iako se rad obavljao u okviru službenih prostorija Zavoda i u okviru sistematizovanih radnih mesta. Na taj način, Republički hidrometeorološki zavod je preuzeo obaveze i izvršio rashode bez pravnog osnova, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu“, ocenili su, između ostalog, revizori u izveštaju s kraja 2024.
Kupovina protivgradnih raketa u 2025.
Budžetom za ovu godinu je, kao što smo naveli, za sistem odbrane od grada predviđeno 1.254.060.000 dinara.
Do sada je Republički hidrometeorološki zavod je u 2025. godini sproveo javnu nabavku protivgradnih raketa, u četiri partije, tako da se svaka partija mogla zasebno ugovarati.
Ugovori su sklapani sa Poliester grupom iz Priboja i Trajal korporacijom iz Kruševca, a vrednosti protivgradnih raketa iz četiri ugovora, sa PDV-om, iznosile su: 107,9 miliona dinara, 251,9 miliona dinara, 82,6 miliona dinara i 277,19 miliona dinara – ukupno 719,6 miliona dinara.
Shutterstock/Budimir Jevtic
Daniela Ilić Krasić N1
