Драстично је продужено време одсуствовања са посла због болести, а повећан и број људи који користе боловање. Све више оболелих, а болести теже. Најчешће на боловању су труднице. Људи траже предах
СА посла је због болести дуже од 30 дана лане осуствовало 2.392 запослених више него годину дана раније, а боловало се, у просеку, чак 24 дана дуже него 2013. године. Тако смо са просечних 48 дана боловања, „стигли“ на чак 72,6!
Лекари кажу да оваква статистика само потврђује оно са чим се свакодневно суочавају у ординацијама: оболелих је све више, а и болести су све теже.
У Републичком фонду за здравствено осигурање избројали су да је прошле године боловање користило 81.289 запослених, односно готово сваки 20. који има посао.
Та статистика се, међутим, односи само на боловања дужа од 30 дана, за које се накнаде исплаћују из касе здравственог осигурања, а она краћа, која плаћа послодавац, нико не евидентира.
Лекари, међутим, примећују да управо та краћа боловања све више постају и социјална категорија. Психолози то објашњавају потребом запослених да се бар на кратко „изместе“ из свакодневице. Зато неки запослени, кад се уморе од сталног стреса, секирације због плате са којом не могу да прегурају месец, неизвесности и свакодневних проблема на послу, између „пуцања“ и привременог бега, бирају одлазак на боловање.
– Дошло је време да сви јако много морамо да радимо, а питање је колико смо задовољни на свом радном месту. Задовољство послом би нам у психичком смислу дало „крила“ да издржимо и тешкоће, верујући да ће бити боље. Али, како је у великом броју случајева обрнуто, и за многе је будућност неизвесна, за многе је олакшање кад дођу у фазу „пусти све, здравље је најважније“ и онда привремено траже предах од свега у боловању – објашњава један психолог рада.
На листи разлога због којих се иде на боловање дуже од 30 дана прва је – трудноћа – следе бол у леђима и депресија.
– Трудноћа није болест и исход не зависи од тога да ли ће трудница да седи, лежи, или ће да води нормалан живот. У свету су уочили да постоје само једно или два стања када је оправдано да се због трудноће одсуствује са посла, и тамо заправо не постоји категорија трудничких боловања. У развијеним земљама жена која користи боловање током трудноће је изузетак, а код нас је изузетак трудница која од најраније трудноће није на боловању – каже за „Новости“ професор др Мима Фазлагић, гинеколог.
Наша саговорница сматра да је то и разумљиво и на неки начин оправдано у социјалном миљеу где се много прича о наталилету, а родитељи заправо не могу да рачунају ни на пакет за бебу, ни на бесплатне јаслице… У таквој атмосфери труднице боловање доживљавају као једино што могу да добију.
– То што су труднице сада старије него некада нема везе са потребом да се одржава трудноћа, јер се људски век продужио – каже др Фазлагић. – Кад сам почела да радим сматрало се да је трудница старија ако има 30 година, а сад је та граница померена на 38. Међутим, 20 одсто трудноћа се заврши побачајем, и ако се трудница само пожали да је боли стомак, нема тог гинеколога који ће јој ускратити боловање и ризиковати.
НАКНАДЕ
ЗА боловање, које је у просеку трајало 72,66 дана, сваком запосленом, у просеку, исплаћено је из касе РФЗО по 112.616 динара. То је чак за 23.815 динара више по запосленом него што су примили они који су боловање користили годину раније. Укупан број дана боловања са 3.789.312 у 2013. лане је повећан на 5.906.176. Укупни трошкови РФЗО за накнаде током боловања дужих од 30 дана премашили су са порезима и доприносима девет милијарди динара.
