Drastično je produženo vreme odsustvovanja sa posla zbog bolesti, a povećan i broj ljudi koji koriste bolovanje. Sve više obolelih, a bolesti teže. Najčešće na bolovanju su trudnice. Ljudi traže predah
SA posla je zbog bolesti duže od 30 dana lane osustvovalo 2.392 zaposlenih više nego godinu dana ranije, a bolovalo se, u proseku, čak 24 dana duže nego 2013. godine. Tako smo sa prosečnih 48 dana bolovanja, „stigli“ na čak 72,6!
Lekari kažu da ovakva statistika samo potvrđuje ono sa čim se svakodnevno suočavaju u ordinacijama: obolelih je sve više, a i bolesti su sve teže.
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje izbrojali su da je prošle godine bolovanje koristilo 81.289 zaposlenih, odnosno gotovo svaki 20. koji ima posao.
Ta statistika se, međutim, odnosi samo na bolovanja duža od 30 dana, za koje se naknade isplaćuju iz kase zdravstvenog osiguranja, a ona kraća, koja plaća poslodavac, niko ne evidentira.
Lekari, međutim, primećuju da upravo ta kraća bolovanja sve više postaju i socijalna kategorija. Psiholozi to objašnjavaju potrebom zaposlenih da se bar na kratko „izmeste“ iz svakodnevice. Zato neki zaposleni, kad se umore od stalnog stresa, sekiracije zbog plate sa kojom ne mogu da preguraju mesec, neizvesnosti i svakodnevnih problema na poslu, između „pucanja“ i privremenog bega, biraju odlazak na bolovanje.
– Došlo je vreme da svi jako mnogo moramo da radimo, a pitanje je koliko smo zadovoljni na svom radnom mestu. Zadovoljstvo poslom bi nam u psihičkom smislu dalo „krila“ da izdržimo i teškoće, verujući da će biti bolje. Ali, kako je u velikom broju slučajeva obrnuto, i za mnoge je budućnost neizvesna, za mnoge je olakšanje kad dođu u fazu „pusti sve, zdravlje je najvažnije“ i onda privremeno traže predah od svega u bolovanju – objašnjava jedan psiholog rada.
Na listi razloga zbog kojih se ide na bolovanje duže od 30 dana prva je – trudnoća – slede bol u leđima i depresija.
– Trudnoća nije bolest i ishod ne zavisi od toga da li će trudnica da sedi, leži, ili će da vodi normalan život. U svetu su uočili da postoje samo jedno ili dva stanja kada je opravdano da se zbog trudnoće odsustvuje sa posla, i tamo zapravo ne postoji kategorija trudničkih bolovanja. U razvijenim zemljama žena koja koristi bolovanje tokom trudnoće je izuzetak, a kod nas je izuzetak trudnica koja od najranije trudnoće nije na bolovanju – kaže za „Novosti“ profesor dr Mima Fazlagić, ginekolog.
Naša sagovornica smatra da je to i razumljivo i na neki način opravdano u socijalnom miljeu gde se mnogo priča o nataliletu, a roditelji zapravo ne mogu da računaju ni na paket za bebu, ni na besplatne jaslice… U takvoj atmosferi trudnice bolovanje doživljavaju kao jedino što mogu da dobiju.
– To što su trudnice sada starije nego nekada nema veze sa potrebom da se održava trudnoća, jer se ljudski vek produžio – kaže dr Fazlagić. – Kad sam počela da radim smatralo se da je trudnica starija ako ima 30 godina, a sad je ta granica pomerena na 38. Međutim, 20 odsto trudnoća se završi pobačajem, i ako se trudnica samo požali da je boli stomak, nema tog ginekologa koji će joj uskratiti bolovanje i rizikovati.
NAKNADE
ZA bolovanje, koje je u proseku trajalo 72,66 dana, svakom zaposlenom, u proseku, isplaćeno je iz kase RFZO po 112.616 dinara. To je čak za 23.815 dinara više po zaposlenom nego što su primili oni koji su bolovanje koristili godinu ranije. Ukupan broj dana bolovanja sa 3.789.312 u 2013. lane je povećan na 5.906.176. Ukupni troškovi RFZO za naknade tokom bolovanja dužih od 30 dana premašili su sa porezima i doprinosima devet milijardi dinara.
