Становници Балкана изложени су највишим концентрацијама загађујућих материја у Европи
На прсте можемо да избројимо дане у последњих неколико месеци када смо могли да „продишемо” и када је квалитет ваздуха био на неком, рекли бисмо, задовољавајућем или прихватљивом нивоу. Сада нам следи захлађење, а онда, по правилу, и повећано присуство оних штетних честица које погубно утичу на наше здравље. А Београд се сврстава у престонице са најзагађенијим ваздухом на свету.
Примаријус др Елизабет Пауновић, пензионисана директорка Европског центра за животну средину и здравље Светске здравствене организације (СЗО), потврђује да квалитет ваздуха око нас може значајно да утиче на наше здравље и квалитет живота. Она за „Политику” додаје и да је загађен ваздух одговоран за половину свих превремених смрти изазваних факторима из животне средине и да представља највећи појединачни фактор ризика из животне средине по људско здравље у региону Европе.
‒ Светска здравствена организација наводи податак да скоро сваки орган људског тела може да буде под негативним утицајем загађеног ваздуха. Многе загађујуће материје налазе се као толико мале честице да продиру са ваздухом који удишемо кроз плућа у крвоток, шире се по целом организму, делују у многим органима и изазивају негативне здравствене ефекте ‒ подсећа др Пауновић.
Каже и да је Међународна агенција за испитивање рака класификовала загађен амбијентални ваздух, као и унутрашње сагоревање угља као доказане изазиваче рака код људи, поред продуката сагоревања дизел-мотора, које је такође класификовала као изазиваче рака.
‒ На основу података из научне литературе, може се рећи да је удисање загађеног ваздуха повезано са повећаним ризиком за болести срца и крвних судова, хроничне болести плућа, шлог, рак плућа, шећерну болест или запаљење плућа као и неуролошке болести. Изложеност трудница загађеном ваздуху је повезана са повећаним ризиком да се бебе роде пре времена или са смањеном тежином ‒ додаје Пауновић.
Наша саговорница потврђује да су становници земаља западног Балкана, укључујући и нашу земљу, изложени највишим концентрацијама загађујућих материја у ваздуху у Европи.
‒ Према процени Владе Републике Србије из Програма заштите ваздуха у Републици Србији за период 2022–2030. са акционим планом процењује се да далеко најнегативнији утицај на здравље имају суспендоване микрочестице, познате као ПМ 2.5, са 9.773 процењене превремене смрти годишње само због ове компоненте загађења. Подаци владе из овог документа указују и да је услед излагања ПМ 2.5 изгубљено више од два милиона радних дана на годишњем нивоу ‒ наводи Пауновић.
Према подацима детаљне анализе утицаја квалитета ваздуха на здравље у Србији, коју је урадио Институт за здравствене ефекте из Бостона 2022. године, процењена старосно стандардизована стопа смртности на 100.000 становника је више него двоструко већа од глобалне стопе и пет пута виша него у земљама западне Европе. ‒ У истој публикацији наводи се и податак да је сагоревање фосилних горива главни извор ПМ 2.5 честица на отвореном и даје највећи појединачни допринос превременој смртности повезаној са загађењем ваздуха у Србији… Ово је углавном последица употребе угља у свим секторима, који је сам одговоран за 26 одсто од свих превремених смрти изазваних ПМ 2.5 честицама ‒ објашњава примаријус др Пауновић.
Како се највећи број становника налази у градовима, и у Србији је урбанизација довела до тога да су житељи градова највеће групе становништва које су истовремено у одређеним временским периодима изложене загађеном ваздуху. Према резултатима пописа становништва из 2022. године, у Републици Србији живи 6.647.003 становника, а у региону Београда 1.681.405, што је око 25 одсто укупног броја становника републике.
‒ Сталан пораст броја становника у Београду, уз изградњу стамбених објеката који се греју на фосилна горива, присутне термоелектране на угаљ у београдској општини Обреновац, близина Железаре у Смедереву и погона нафтне индустрије у Панчеву, али и развој саобраћаја са великим бројем старих возила, нехигијенске депоније отпада и његов транспорт уз спаљивање отпада и спаљивање каблова и гума, али и спаљивање пољопривредних култура и емисије проузроковане самим пољопривредним активностима, као и интензивирање других индустријских активности, довели су у Београду до високог степена загађења ваздуха ‒ закључује др Елизабет Пауновић.
Фине али штетне
ПМ 2.5 је ознака за загађујуће честице у ваздуху пречника 2,5 микрометара. Зато што су тако мале зову се и фине честице. Невидљиве су голим оком и долазе из више извора, као што су струјна постројења, топлане, индивидуална ложишта (угаљ – као најгора врста чврстог горива), моторна возила, авиони, горење дрвета, шумски пожари, паљење њива, вулканске ерупције и пешчане олује. Дуготрајна изложеност финим честицама, рецимо, неколико година, повећава смртност изазвану кардиоваскуларним обољењима у далеко већој мери него изложеност од неколико дана и такође смањује животни век популације за неколико месеци до неколико година.
Ваздух у Београду често је видљив голим оком (Фото М. Спасојевић)
Милан Јанковић Политика
