У „Посебном извештају Заштитника грађана о утицају прописа и мера за спречавање ширења заразне болести ковид-19 на остваривање права детета“, који је представљен данас у Палати Србија, највише подложна кршењу током ванредног стања а и након његовог укидања била право на одржавање личних односа са родитељем са којим дете не живи и право на коришћење услуге социјалне заштите (дневни боравак).
Због немогућности коришћења услуге дневног боравка деца са сметњама у развоју су се повлачила у себе, а према изјавама родитеља уведене мере су имале негативне средњорочне и дугорочне ефекте по дете: спречавање развоја, трајан негативан ефекат, споро враћање у рутину и погоршање менталног развоја, показује Посебан извештај Заштитника грађана.
Заштитник грађана је у посебном извештају у препорукама за отклањање недостатака навео да пре усвајања сличних мера, доносиоци одлука треба да размотре могуће негативне утицаје на одређене категорије деце, али и да узму у обзир професионалне обавезе родитеља и у складу с тим обезбеде адекватну подршку деци са сметњама у развоју.
Такође, надлежни органи треба да у доношење сличних мера укључе и децу, родитеље и запослене у установама социјалне заштите, а надлежно министарство треба да обезбеди да запослени у дневним боравцима ураде индивидуалне планове подршке за децу у случају поновног ограничења кретања и да се рад у таквим околностима одвија путем онлајн платформи.
Пре представљања извештаја, заштитник грађана Зоран Пашалић је рекао да је институција којом руководи тежиште својих активности у време ванредног стања али и све до данас ставила на заштиту најугроженијег дела становништва – деце, старих, особа са инвалидитетом и сиромашних.
„Наш Посебан извештај сублимира све активности које је у периоду ванредног стања спровео Заштитник грађана на заштити права детета и односи се не само на децу са посебним потребама већ на сву децу која су у таквој ситуацији била угрожена“, рекао је Пашалић.
Пашалић је нагласио да ванредне ситуације захтевају ванредно реаговање, промену начина рада и прилагођавање новим условима и да су се током ванредног стања мењале епидемиолошке мере и у складу са тим и проблеми грађана на шта је Заштитник грађана је реаговао, саветовао и подносио иницијативе за измене прописа.
Директорка УНИЦЕФ-а Дејана Костадинова пре представљања извештаја изјавила је да су мере Републике Србије на спречавању ширења пандемије биле брзе и одлучне али да су, међутим, ограничиле нека права детета и изразила уверење да ће надлежне институције спровести препоруке садржане у Посебном извештају како би се евентуалне сличне ситуације избегле у будућности.
Заменица Заштитника грађана за права детета Јелена Стојановић рекла је представљајући извештај да су разлози за ограничење права детета током ванредног стања били компликована процедура за добијање дозволе за кретање у време забране кретања, слаба координација надлежних органа и немогућност трансформисања дневне неге потребне за очување и развијање потенцијала детета у активности које се могу радити на даљину.
Посебан извештај Заштитника грађана урађен је у сарадњи са Европском мрежом омбудсмана за децу (ENOC) уз подршку Канцеларије УНИЦЕФ-а у Београду.
