Претње, и вербални и физички напади на новинаре широм света, нешто је што је обележило не само протеклу, већ и многе године за нама.
Оно што забрињава је њихов пораст, али и незаинтересованост надлежних органа да се њима озиљније позабаве. То се посебно односи на Србију, где је ситуација специфична и по томе што од оних који су део институција власти долази велики број таргетирања медија и новинара, која отварају пут онима који се не слажу са уређивачком политиком неког медија да истоме и прете, знајући да последица неће бити.
У последњих шест година, у свету је убијено 600 новинара, а за девет од десет случајева починиоци нису кажњени.
Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату изјавио је за РТВ да је недавно убијен истраживачки новинар у Лас Вегасу, а да се убиства дешавају и на Малти, у Чешкој, Холандији.
„У Србији немамо такву ситуацију, али то не значи да се не може догодити. Оно што забрињава су нерешени случајеви од пре 20 и више година, као што је убиство новинара Пантића. Одговорност је на свима, не само на Влади и институцијама, већ и на новинарима који морају да инсистирају на спровођењу прописа повећању безбедности“, рекао је Брату.
Међутим, новинари инсистирају, али институције не реагују. Законска регулатива је нажалост мртво слово на папиру. У 2022. години покренуто је 62 кривичне пријаве у вези са нападима на новинаре.
Према подацима Републичког јавног тужилаштва, од 2016. формирано је 423 предмета у вези са нападима, а осуђујућа пресуда донета је у 46 случајева. Дакле, у последњих шест година, решен је тек сваки десети пријављен случај.
Према подацима НУНС-а, који од 2008. године води базу података о нападима на новинаре, ове године је та цифра цифра, као и протеклих неколико година, прешла бројку 100. Од почетка године, у Србији је забележено 116 напада на новинаре, физичких напада је било девет, исто колико и напада на имовину, вербално је нападнуто 30 медијских посленика, док је притисак извршен на 68 новинара.
Веран Матић, члан Сталне радне групе за безбедност новинара и Радне групе за заштиту и безбедност новинара Владе Србије, каже за Данас да НУНС, као и сви ми, бележи велики пораст у категорији притисака које долазе од највиших органа власти, из парламента, политичких организација. Такође, у забрињавајућем расту су СЛАПП тужбе, а посебно је уочен повећани тренд узнемиравања и претњи који новинарима стиже са друштвених мрежа.
– Терористичка претња редакцији дневника Данас, новинарима, колумнистима као и фриленсерима, посебно ме је забринула. На једној страни је садржај саме језиве претње теористичким обрачуном са редакцијом, састављен на начин који до сада није евидентиран, хладно, прецизно, са доста информација, и са пажљиво одабраним новинарима – циљевима, и планираним начином реализације. Сама порука има застрашујуће елементе, а све процене говоре о високом степену аутентичне претње-намере – истиче Матић, указујући на то који је догађај на њега оставио најснажнији утисак, када су претње новиманарима у Србији у питању, током прошле године.
На другој страни, додаје, начин на који је порука послата, преко легалног анонимизирајућег сервиса из Швајцарске, који успешно сакрива пошиљаоца, представља други ниво озбиљности претње.
– У овом тренутку, још увек тужилаштво није добило довољно података који могу помоћи да се открије идентитет терористе или онога ко се тако представља. Ово је системски глобални проблем. Покушао сам да укључим међународне новинарске организације, удружења, итд., али није било успеха у агрегирању притиска на власти Швајцарске како би Протон дао довољно података. Информације о томе да су подаци избрисани не сме никога да задовољи. Очекујем да овај случај буде пример на основу којег ће се глобално пронаћи решење којим би се обавезивали сви пружаоци услуга анонимизирања порука, да се у случајевима претњи новинарима, наравно и другим лицима, подаци морају учинити доступним како би се успешније спречавале терористичке и друге насилничке активности – истиче наш саговорник.
Матић додаје да смо из овог случаја сазнали и да домаћи провајдери интернет услуга, такође имају пропусте који су недопустиви када је реч о безбедности новинара и других лица, јер јединствене ИП адресе нису везане за појединачног корисника, већ да коришћење једне ИП адресе у исто време има изузетно велики број корисника, тако да је у тој шуми готово немогуће идентификовати пошиљаоца, који користи сервис анонимизирања, ако нема неких додатних података које могу искористити истражни органи.
Наш саговорник истиче да је јако важно да се о овој теми разговара на највишем државном нивоу и да се хитно донесу обавезујуће улоге, које ће отклонити овај изузетно велики проблем.
– Други случај који ме је забринуо везан је за претњу коју је добио новинар Драгојло Благојевић. Претњу коју је добио на приватни фиксни број телефона пријавио је полицији и тужилаштву. Он је ту претњу схватио врло озбиљно и са породицом је више од месец дана мењао место боравка. После више од месец дана, тужилаштво је одбацило пријаву на основу податка који је доставио МУП, да позив претња не постоји у евиденцији телефонске комуникације. Као да је у питању лажна пријава претње. Својом личном истрагом, утврдио сам да постоји регистрован позив и о томе сам обавестио тужилаштво и МУП – указује Матић.
Он додаје да су после неколико недеља потврђена његова сазнања и да је тужилаштво наставило истрагу, те се очекује одговор од земље из које је позив упућен. У исто време, истиче, тужилаштво води истрагу о томе како је дошло до прикривања ове информације, са Службом унутрашње контроле МУП-а и са независним вештаком.
– Ових дана сам у тиму који ради на реализацији Анализе менталног здравља новинара. И као неко ко се јавља на СОС телефон за пријављивање претњи и узнемиравања новинара (0800 100115) и директно разговарам са новинарима у тренуцима када су траумирани претњом коју су добили, мислим да је веома важно све претње, нападе, узнемиравања схватати много шире од самог кривичног оквира. Претње остављају веома озбиљне последице по здравље, по непосредно окружење, породицу… а када траје у континуитету онда се компликације само умножавају – наглашава Матић.
Према његовим речима, није у питању само голи живот, већ и ментално здравље које јасно утиче и на опште здравствено стање… „И верујем да ће и резултати овог истраживања послужити да направимо ефикасније облике помоћи новинарима и медијским радницима под претњама“.
Наш саговорник истиче да је најважније створити низ механизама који превенирају да не дође до претњи и насиља, да те активности буду схваћене као недозвољене, и да ти механизми буду одбијајући за нападе.
– Да се створи ефикасан систем. И потребно је да то буде прожето кроз цело друштво. У ово време је посебно важно да престану напади на новинаре и редакције од стране свих из државног врха, парламента и од стране таблоида, продужених егзекутора моћника, политичких и економских. Када смо као представници Сталне радне групе за безбедност новинара посетили Владимира Митрића, дописника Новости из Лознице, који је већ 17 година под полицијском заштитом, рекао нам је:
„Најтеже ми је било кад је тужилац, после напада полицајца на мене, послатог да ме убије, уместо да се бави истрагом, рекао полицајцима са којима је разговарао о мом случају: „Што није погинуо?““
– Тек ове године, после претње коју је посредно добио од истог нападача, од пре 18 година, који живи у његовом непосредном окружењу, институције система су ефикасно реаговале – наводи Матић.
– Са Сталном радном групом за безбедност новинара, успели смо да направимо неке помаке у сарадњи тужилаштва, МУП-а и удружења. Као предуслов за сваки други напредак у овој области, веома је важна солидарност у нашој медијској заједници, у цивилном сектору, са институцијама културе, образовним и научним институцијама… Само солидарност новинара спасава – поручује Веран Матић.
Катарина Живановић Данас
