Predlog strategije intelektualne svojine predviđa mogućnost da država uklanja nepodone sajtove bez prethodne odluke suda, rekao je Bojan Perkov iz “Share fondacije”.
Prema njegovim rečima, to je pokušaj uvođenja cenzure interneta u Srbiji.
– Ukratko, korišćenje tekstualnih, slikovnih ili video citata u kontekstu i za potrebe kritičke analize, iznošenja ličnog stava, informisanja zajednice ili šire javnosti, edukovanja pojedinih ciljnih grupa, i tome slično, činilo bi osnovu za delovanje. Sajtovi nezavisnih medija, biblioteka, nastavnih onlajn programa, blogera, i tako dalje, svi bi se mogli naći na udaru administrativnih odluka o ‘uklanjanju’”, rekao je Perkov za portal Autonomija.
Prema njegovim rečima, stvaranje baze koja bi sadržavala podatke o aktivnostima na internetu sa ličnim podacima korisnika bi potpuno obesmislilo privatnost građana i obeshrabrilo bilo koga da se upusti u postavljanje ili preuzimanje sadržaja sa interneta, iz straha da će biti stavljen u bazu “sumnjivih lica”, koju predvidja Predlog strategije.
– U takvoj atmosferi ne možete da imate poverenje u svog internetskog provajdera i druge aktere koji vam pružaju različite usluge na Internetu. Pokretanje bilo kakvog biznisa sa onlajn sadržajem bi takodje značilo ulazak u ‘rizične vode’, što sputava inovacije i razvoj digitalnih biznis modela zbog pravne nesigurnosti, kazao je Perkov.
Predlog strategije za period od 2016. do 2020. godine je podnelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a nacrt je trenutno na javnoj raspravi, do 22. novembra.
Predlogom je predviđeno neutralisanje “spornih” sajtova, bez razlikovanja vrste i namene sadržaja koji se osporava, zatim blokiranje i zaplena domena sajtovima koji krše prava intelektualne svojine, dok će se ujedno obavljati i prikupljanje obaveštajnih podataka o uplatama od platformi za plaćanje preko interneta, kao i provajdera usluga za onlajn oglašavanje.
Nepoznati autor teksta
“Share fondacija” upozorava na praksu netransparentnog procesa izrade Predloga strategije u oblasti koja se tiče niza različitih aktera – od aktivista za ljudska prava i slobode, preko muzejskih i bibliotečko-arhivskih i obrazovnih institucija, kreativne industrije i IT preduzetnika, do privatnog sektora koji će snositi teret mera (hosting, internet provajderi, finansijski sektor, onlajn advertajzing, itd).
– Iz raspoloživih objava na sajtovima državnih organa uključenih u proces (Vlada Srbije, nadležno Ministarstvo, Zavod za intelektualnu svojinu), nije moguće ustanoviti ko je i kada učestvovao u izradi Predloga stategije, navodi “Share fondacija”.
Donošenje strategije pri samom kraju prve godine perioda na koji se odnosi potvrđuje zabrinjavajući trend “hitnog postupka” u javnim politikama gde se, uprkos brojnim sektorskim institucijama i službama, programi i planovi donose u poslednji čas, bez blagovremenih konsultacija sa zainteresovanom javnošću.
Strategija bez obzira na inovacije, obrazovanje i kulturni razvoj
U tekstu Predloga strategije, izloženom na 40 strana, nijednom se ne pominju pojmovi poput kulture, znanja, digitalizacije, biblioteke, inovacije, obrazovanja i njima srodnih, što ukazuje da su autori strategije nezainteresovani za javni interes koji se ogleda kroz slobodan pristup znanju, slobodu izražavanja u onlajn okruženju, informacionu privatnost i ukupan ekosistem za razvoj inovacija, kreativnih industrija i IT preduzetništva.
– Važno je napomenuti da bi usvajanje Strategije u trenutku kada reforma zaštite intelektualne svojine u Evropskoj uniji izaziva brojne kontroverze moglo da stvori brojne prepreke u daljem razvoju ovih politika u Srbiji, navodi “Shar fondacija”.
Da li su efekti mera ekonomski opravdani? Možemo li se nadati rastu BDP-a?
“Share fondacija” smatra da nije utemeljena argumentacija da će stroge mere u Predlogu strategije podstaći povećanje prihoda po osnovu intelektualne svojine, ako se uzme u obzir ko će snositi troškove primene i održavanja predloženih mera, poput blokiranja sajtova.
– Internet provajderi i drugi pružaoci usluga informacionog društva, koji uglavnom nisu nosioci prava intelektualne svojine, podneli bi najveći finansijski teret uvođenjem tehničkih blokada onlajn sadržaja, a posledično i krajnji korisnici zbog mogućeg povećanja cena usluga, piše u analizi Predloga.
Beta / Share fondacija
