Загађен ваздух је далеко највећи фактор из животне средине који утиче на здравље. У Европи је око половина свих болести изазваних факторима из животне средине, изазвана управо загађеним ваздухом. Загађујуће материје које су од највећег значаја су: мале честице суспендоване у ваздуху (тзв. ПМ честице), угљен-моноксид, озон, азотни оксиди и сумпор-диоксид.
На који начин ове честице делују негативно на људско здравље и које све болести могу изазвати? Колико је овај проблем велики у свету а колико у Србији? Ко је најосетљивији на утицај загађеног ваздуха на здравље и шта морају одговорне институције и органи учинити да се тазај негативан утицај смањи, а шта могу сами грађани учинити да се заштите?
Како загађен ваздух утиче на здравље људи?
Загађење ваздуха је присуство хемијских, физичких или биолошких чинилаца у ваздуху (било атмосферском или у затвореном простору) који мењају природне карактеристике ваздуха. Најчешће активности које доводе до емисија загађујућих материја у ваздух су: сагоревање фосилних горива у процесу добијања електричне енергије али и у пећима и шпоретима у домаћинствима, продукти сагоревања горива у моторним возилима, разни технолошки процеси у индустријским постројењима, одлагање смећа на депонијама смећа или паљење пољопривредних култура итд.
Поменуте мале честице (пречника 10 микрона и мање и 2.5 микрона и мање) могу бити различитог хемијског састава, па се у њима често налазе и канцерогене материје, нарочито оних које настају сагоревањем фосилних горива. Те најситније честице које слободно лебде ваздухом због своје мале масе (зато су и суспендоване у ваздуху) имају највећи негативан утицај по јавно здравље јер улазе у организам кроз органе за дисање и прелазе у крвоток путем кога могу доспевати у разне органе али се и таложити у крвним судовима.
Ако људи дуги низ година удишу ваздух у коме су ове честице присутне у вредностима које су изнад вредности препоручених у Водичу за квалитет ваздуха и здравље Светске здравствене организације (СЗО), могу се развити на првом месту болести крвних судова и срца као што су исхемијска болест срца и шлог, рак плућа (јер честице често садрже канцерогене материје), хронична опструктивна болест плућа (јер улазе у плућа и ту се таложе), као и акутна запаљења органа за дисање. Познато је да загађен ваздух утиче и на метаболизам и изазива болести као што је шећерна болест. Поред овог, загађен ваздух може изазвати смањен квалитет сперме али и бити узрок превремених рођења деце или успорити њихов развој у материци и изазвати смањену тежину на рођењу.
Када је све ово познато из научне литературе, не можемо а да се не запитамо колико је овај утицај на јавно здравље заиста велики, пре свега имајући у виду једноставну чињеницу да би се сви ови здравствени проблеми могли избећи када људи не би удисали загађен ваздух?
Колики број људи годишње страда од последица загађеног ваздуха?
По проценама СЗО, загађен ваздух убије око седам милиона људи годишње широм света. Загађен ваздух је у 2020. години био четврти по рангу фактор ризика за појаву хроничних незаразних болести, после прехрамбених навика, високог крвног притиска, пушења и високих вредности шећера у крви. Готово целокупна светска популација која живи у градовима изложена је вредностима загађујућих материја које прелазе препоручене вредности СЗО, али су те вредности највише и вишеструко су премашене у земљама у развоју у које спада и Србија.
Према подацима српске Агенције за заштиту животне средине (СЕПА) која обавља континуирани мониторинг квалитета ваздуха, целокупна српска популација живи у подручјима у којима је за најмање честице пречника 2.5 микрона (а које су и најштетније по људско здравље јер продиру најдубље у организам) прекорачена препоручена вредност СЗО од 5 µг/м3 . Мониторинг квалитета ваздуха обавља се у Републици Србији последњих десетак година. Вредности загађујућих материја од 2015. године на основу података из Нацрта Националног програма за унапређење квалитета ваздуха 2022-2030 (који је објављен и доступан за јавну расправу) показују тренд погоршања.
Зато се поставља питање, који су утицаји овако загађеног ваздуха на здравље и колико је овај проблем велики када га посматрамо кроз призму јавног здравља?
Како загађен ваздух утиче на здравље грађана Србије
Процене утицаја загађеног ваздуха на здравље популације Србије су доступне из неколико међународних процена. Ове процене као улазне податке узимају међународно доступне званичне податке за Србију (подаци мониторинга квалитета ваздуха и подаци из здравствене статистике), али могу узимати различите претпоставке за прорачуне, те се ове процене разликују.
Према процени СЗО из 2018. године, а која узима податке из 2016. за прорачун, број превремених смрти услед загађеног ваздуха је процењен на 6592. Према процени Европске агенције за заштиту животне средине број превремених смрти је 15050 по извештају из 2020. Извештај који обрађује податке из 2012. Прорачун урађен за потребе израде Нацрта Националног програма за унапређење квалитета ваздуха 2022-2030 односи се на 2015. годину, узима у обзир превремене смрти проузроковане деловањем ПМ 2.5 као и озона и азотних оксида и износи 10.928 превремених смрти. Оно што је заједничко свим овим прорачунима је то да је у свима процењено да далеко највећи утицај имају најситније честице ПМ 2.5. На пример за последњу поменуту процену 10.928 превремених смрти, 9773 се односи само на превремене смрти проузроковане овим честицама.
Зато би било неопходно, да би подаци о утицају на здравље били кориснији и за доносиоце одлука када одлучују о мерама за смањење загађења, да се у Србији раде анализе како на националном тако и на локалном/регионалном нивоу, као што је и предвиђено нашом постојећом законском регулативом, а што се за сада из низа разлога не ради. Тако би се добила реалнија слика, али и детаљније локалне анализе које би покренуле конкретне акције на конкретним подручјима.
Не треба изгубити из вида ни чињеницу да поред превремених смрти, загађен ваздух на првом месту изазива болести услед којих је смањен квалитет живота пре самог смртног исхода, смањена је и радна способност и продуктивност а није занемарљива и чињеница да лечење кошта. Зато се, када говоримо о утицајима загађеног ваздуха на јавно здравље мора увек имати у виду да он и изазива велике трошкове. По процени ОЕЦД и СЗО Регионалне канцеларије за Европу, у 2015. години су економски трошкови здравствених последица и превремених смрти износили за СЗО Регион Европе 1600 милијарди америчких долара, а удео тих трошкова је био сразмерно већи у земљама у развоју где су и нивои загађења ваздуха виши, што је био случај и са Србијом.
Потребно је заштити најугроженије
Зато је важно увек имати у виду да се бројеви оболелих и превремено умрлих услед загађеног ваздуха могу смањити са смањењем загађења. Ипак, свако од нас се и пита, шта може и сам да учини да бар тренутно спречи здравствене проблеме у епизодама лошег квалитета ваздуха. У епизодама загађења може доћи до погоршања симптома већ постојећих болести, па је тада и забележен повећан број посета хитним службама.
Како су најосетљивије групе становништва на ове штетне утицаје одојчад и деца, старија популација изнад 65 година и хронични болесници, у епизодама високог загађења препоручено је да они не излазе напоље, а деца не би требало да се играју напољу или да у школи имају фискултуру напољу. Прозоре не би требало често отварати. И здраве особе не би требало да се баве физичком активношћу напољу као што је трчање или вожња бицикла.
Ипак, права и једина мера заштите је смањење загађења на месту настанка, па је зато и нашим законодавством предвиђена израда и спровођење Планова за побољшање квалитета ваздуха са низом активности које треба спроводити како на локалном тако и на националном нивоу. Са аспекта јавног здравља, мере би увек требало да су такве, да заштите на првом месту најрањивије.
Клима101/Елизабет Пауновић Данас
