Iako mesečno ne zaradi više od 12.000 dinara, uredno kupuje Bus plus i nikada se ne švercuje u gradskom prevozu
Milan Pešić Stamenković (41) iz Zemun polja već 20 godina živi od onoga što pronađe u kontejneru. Neuništivog je duha, uvek nasmejan, pecaroš, trgovac, poliglota, otac, deda, muž, moler, čistač podruma, revnosan putnik GSP-a.
On je primer za primer. Pored srpskog, govori tri strana jezika: nemački, italijanski i rumunski. Ima i dva prezimena, jer je na venčanju uzeo i ženino. Zašto? Kaže zato što je mnogo voli.
– Iz kontejnera se snabdevam već 21 godinu, a tačno toliko sam i u braku. Ali nije više kao pre. Podzemni kontejneri mu otežavaju posao. Ranije si mogao da nađes švašta, a sad nema ništa, ni u kontejneru više nema posla – žali se Milan.
Ono što nađe, uglavnom, nosi na pijacu. Subotom je na buvljaku na Novom Beogradu, u nedelju u Zemunu. Za jedan dan na pijaci zaradi do 6.000 dinara, ali robu za tu cifru traži dve nedelje.
– Zna da bude robe i robe u kontejneru, danas sam baš našao mašinu za sečenje salame. Bude nekad dosta garderobe, alata, to sve može da se proda. Nikada nigde nisam radio, sem malo moleraj, živim od ovoga – priča.
Iako mesečno ne zaradi više od 12.000 dinara, uredno kupuje Bus plus i nikada se ne švercuje u gradskom prevozu.
– Neću da se vozim na kvarno, da se švercujem, to nije interesantno. Kazna je 6.000 dinara, odakle meni toliko, nije to mala para – objašnjava Milan.
