Проблем с истеком рока био је чешћи код хране животињског него биљног порекла, а за производе који нису безбедни и они којима је истекао рок Закон о безбедности хране предвиђа казну и до три милиона динара
Откако су последњих година у Србију стигли велики трговински ланци, на рафовима је све мање робе с истеклим роком трајања. Инспекција контролише храну од улаза сировине, складиштења па до дистрибуције.
Проблем с истеком рока био је чешћи код хране животињског него биљног порекла, а за производе који нису безбедни и они којима је истекао рок Закон о безбедности хране предвиђа казну и до три милиона динара, објавио је РТС.
Због тога, трговци с добављачима често праве договор о враћању робе, а када то није моуће, онда се она прописно уништава.
– Код нас у систему постоји правило да се никад не преузима роба која нема минимум 80 одсто од преосталог животног века производа. Такође, уколико је производ пред истеком рока он се посебно излаже, обележава и распродаје. Да ли кроз гратисе или нека акцијска снижења – истакла је Мартина Петровић из “Делез Србија”.
У појединим случајевима производи се донирају хуманитарним организацијама. Тако је Милана Блажич из “Банке хране Београд” рекла да та организација узима храну која је пред истеком рока.
– Када добијемо такве намирнице оне се прослеђују организацијама и те исте организације добијају информације о истеку рока трајања. Нажалост, пошто постоји велики број захтева, све те намирнице се конзумирају пред истеком рока то јест док се тај рок не пробије – објаснила је она.
Упућени кажу да се роба којој је истекао рок може наћи само због неодговорности продаваца.
– То приказују и бројеви. Од 11.000 контрола колико је пољопривредна инспекција урадила у овој години, само 71 одсто случај се односи на истекли рок трајања. То се најчешће дешавало са пићима и мањим бројем других производа биљног порекла, као што је кондиторска индустрија, и рецимо, фини пекарски производи – казао је начелник Пољопривредне инспекције Ненад Вујовић.
Ипак, поједини трговци и произвођачи заговарају да се уведе такозвани продужени рок или прелазни, ради конкуренције.
– Води се кампања да се толерише продаја изван истека рока употребе. Ми у Покрету за заштиту потрошача Србије и већем броју потрошачких организација смо против тога јер сматрамо да ту могућност не треба дозволити пре свега из здравствених разлога али и оних етичких разлога када је у питању однос према човеку који ће ту храну користити – рекао је председник Покрета потрошача Србије Петар Богосављевић.
Према незваничним информацијама, годишње се у Србији баци око 250.000 тона хране, а у Европи око 22 милиона тона.
