Србија је деценијама зависна од увоза гаса из Русије, одакле задовољава више од 80 одсто потреба за тим енергентом. Сада јој прети озбиљна гасна криза пошто је Савет Европске уније усвојио Нацрт уредбе о постепеној обустави увоза руског природног гаса, а проблем је пре свега то што Србија још није потписала дугорочни уговор са Русијом. Према речима саговорника Нове, алтернативе постоје, али су скупље и краткорочне.
Савет Европске уније усвојио је Нацрт уредбе којом се постепено укида увоз руског природног гаса. Нова правила предвиђају потпуну забрану увоза руског гаса, укључујући и ЛНГ, од 1. јануара 2028. године, уз прелазни период за постојеће уговоре.
Захваљујући функционерима ЕУ, али и представницима српске власти, и даље није до краја јасно како ће ова уредба утисати на Србију. Ипак, судећи по речима стручњака, хоће, бар у неком тренутку.
Увоз руског гаса у Европску унију биће забрањен већ од 1. јануара 2026. године, али краткорочни уговори потписани пре 17. јуна 2025. моћи ће да трају до 17. јуна 2026, док дугорочни уговори важе до 1. јануара 2028.
Бугарска, из које Србија добија руски гас, саопштила је да ће подржати обуставу испоруке и транзита руског гаса Европској унији. Гасовод Турски ток пролази кроз Бугарску, преко које руски гас долази до чланица ЕУ Мађарске и Словачке, преко Србије. Ипак, бугарски министар енергетике Жечо Станков рекао је у септембру да европско законодавство не може утицати на Србију као на друге државе које су чланице ЕУ.
Како наводи, у том смислу се тражи решење. Он је рекао да би се проток руског гаса ка Србији могао наставити, али ако се то деси, биц́е пажљиво прац́ено како би се осигурало да руски гас иде само у Србију, а не у земље ЕУ.
Проблем је и тај што је Русија и Србија још нису потписале дугорочни гасни аранжман, постојећи је у више наврата продужаван, а кључно је да нови буде потписан пре краја године на дужи рок, како би се спречиле „санкције“ ЕУ. Најаве српских званичника нису оптимистичне, јер постоји бојазан да се то неће догодити, иако су преговори у току.
Има ли алтернатива
Као могућа алтернатива руском гасу, често се помиње гас из Азербејџана. Међутим, стручњак за енергетику Драган Влаисављевић каже за Нова.рс да Србија добија мало гаса од Азербејџана.
„Азербејџан нема на располагању неке велике количине. То се знало пре 10 година јер већину гаса узимају Италијани. По мени, алтернатива је следећа: да Србија испреговара да уђе у заједничку набавку гаса, ону коју спроводи Европска унија. То није краткорочна него дугорочна мера“, сматра наш саговорник.
Наглашава да ће свака алтернатива бити скупља у односу на постојеће стање.
„Једину алтернативу коју видим, мало дугорочнију, јесте или да направите уговор са Руском федерацијом у целости или делимично, па ћете онда ићи на снабдевање заједничка куповина гаса Европске уније која купује гас за све чланице. Биће овлашћено тело које ће у име двадесет и нешто земаља куповати гас. И користићете инфраструктуру. Гас ће да улази, на пример, у Србију онако како је и улазио задњих 60 година, из Мађарске, само неће ићи из правца Украјине, него из правца Аустрије, из Баумгартена“, истиче он, па додаје:
„Имате два велика гасна хаба – Аустрија и Турска. У том турском хабу вам долази руски хас, а у Баумгартену ће вам долазити гас из заједничке набавке и ту треба да нађете решење“.
„Шта ако ово, шта ако оно“
Још се не зна како ће дефинитивно да изгледа Одлука Европске уније о постепеној обустави увоза руског природног гаса јер она још није донесена.
Коначан текст биће познат након преговора председништва Савета ЕУ и Европског парламента. Због тога се све око руског гаса своди на спекулације.
„То су све спекулације: шта ако ово, шта ако оно. Врло је тешко када зависите 80-85 одсто од једног снабдевача. Де факто, ту немате неки маневарски простор“.
Као алтернатива руском гасу, спомињу се и складишта гаса. Међутим, та алтернатива је пропуштена.
„Складишта гаса могу да омогуће да можете да уговорите снабдевање током целе године. Када немате сезону велике потрошње, а то је пролеће и лето, онда пуните та складишта и онда уместо 350 милиона колико већ сада имају у складишту у Банатском двору (други део припада другом власнику ‘Гаспрому’), могло је да буде направљено још једно милијарду кубика проширењем складишта Банатског двора. И плус нова складишта која су могла да се направе у претходних 10 година. То је као када одлажете одлазак код зубара, а сутра вам неће бити боље, него у лошијем стању“, јасан је Влаисављевић.
Нема добрих решења за кратко време, додаје он, а какво ће коначно решење бити зависи од многих чинилаца.
„Ни сад се не зна тачно, могу да се раде тумачења. Познајући Европску унију, они су велике бирократе. Њима је најважније да царина Бугарске тачно зна који гас улази на балкански ток и који гас излази, тако што ће пратити папире за тај гас. Ако се направи комбинација да Турци са папирима прођу до Србије, тада нема проблема. Није инволвирана ни Русија ни Евопска унија, а са Турском се тај гас из Русије, да не оду у Русију, него испоручи Турцима. Тамо се замене папири и онда тај гас, кобајаги турски гас, иде ка нама, значи нема везе ни са Европском унијом ни са Русијом“.
Кључније је, каже он, питање да ли ће бити довољно гаса чак и у заједничкој набавци за Европску унију:
„Под два, кључно је и то што ће тај гас сигурно бити скупљи. Под три, можете да бирате да ли ћете тај гас да снабдевате по скупљој цени врло вероватно индустрију, а не грађанство и онда се поставља питање конкурентности индустрије. Много комбинација има, оне могу да се тек поставе у варијанти“.
Кључан уговор са Русима
Међутим, оне се елиминишу ако се склопи гасни уговор са Руском федерацијом.
„Оне се елиминишу ако направите прво уговор са Русима. Једно је ако направите уговор у децембру, на три месеца, дакле до априла, а друго ако га направите за две године, до 1. јануара 2028. Има људи који се тиме баве и који још увек раде у ‘Србијагасу’ и знају то оперативно да хендлују, ако се иде на тржиште принципа. Ако се иде на директно уговарање, онда је то државни посао и онда ту улази геополитика“, сматра стручњак за енергетику.
Вучић о алтернативама: 30 или 40 одсто виша цена
Председник Србије Александар Вучић је након састанка са мађарским премијером Виктором Орбаном, у контексту снабдевања енергентима, навео да се разговарало о начинима да се обезбеди лакши приступ лукама ради увоза деривата, али и о инфраструктурним пројектима које Србија мора да реализује, попут изградње новог гасног интерконектора са Северном Македонијом и успостављања реверзибилног тока гаса према Мађарској.
Међутим, према његовим речима, чак и реализација ових пројеката не гарантује решење.
„Ми све то кад направимо, не знамо одакле нам толико гаса да набавимо ако није руски. И када све то опет урадимо, поставља се питање а како ћемо да надокнадимо то што морамо да платимо 30 или 40 одсто вишу цену“, рекао је Вучић. Он је додао да је питање снабдевања енергентима директно повезано са радом индустрије и опстанком економије.
Како се Србија снабдева гасом?
Према подацима Агенције за енергетику Србије, највећи део природног гаса обезбеђује се увозом из Русије. За потрошњу у Србији је 2024. било обезбеђено око 2.800 милиона кубних метара гаса, а из Русије је увезено 2.212 милиона.
Србија увози мању количину гаса из Азербејџана са којим је до 2026. договорена годишња испорука до 400 милиона кубних метара. Домаћом производњом је прошле године могло да се задовољи само 6,7 одсто потреба, наводи Агенција за енергетику Србије.
Највећу потрошњу гаса има индустрија, док домаћинства троше око 16 одсто гаса.
Foto:Shutterstock
Сања Радовановић Нова
