Хоће ли државни домови за старије остати без корисника?

Од 1. фебруара државни домови за смештај старијих људи у Србији скупљи су за око 30 одсто. Ово је други пут за две године да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подиже цене услуга у геронтолошким центрима. И предходно повећање од 16. јануара 2024. такође је било за 30 одсто. Ова одлука већ је наишла на критике појединих политичких странака.

До закључења овог текста Министарство није одговорило који су били разлози за поскупљење и шта ће бити са корисницима који финсијски не буду могли да испрате пораст цена.

Оно што се пак зна је да нису сва места скупља за 30 одсто, нека су отишла и више. Према новим ценовницима, поједина места у домовима за старије сада коштају месечно и преко 100.000 динара, попут двособног апартнама са једнокреветним собама у Дому „Бежанијска коса“ који је намењен корисницима са И степеном подршке, односно непокретним особама којима је потребна потпуна помоћ другог лица у обављању дневних животних активности.

Међутим, многе ће изненадити да за исту категорију корисника најскупље место ипак није у Београду, већ у Геронтолошком центру Крагујевац где смештај, у двокреветном апартману у објекту ИВ -а, месечно кошта чак 123.942,03 динара.

Са друге стране, најтежи корисници који себи не могу да приуште место у једнокреветним апартманима мораће да се задовоље у вишекреветним собама, а у Београду најповољнија варијанта је у Дому “Карабурма”, где место за И степен подршке кошта 59.658,69 динара.

Милош Грабунџија, председник Синдиката пензионера Србије „Независност“ сматра да је скок цена за смештај у државним домовима велики удар на пензионере.

„Они су званично објавили да су поскупели домови за 30 одсто, али то је само на основну цену, која је рецимо узета на двокреветне и трокреветне собе. А ако неко хоће да буде у једнокреветној он има додатна поскупљења, тако да је ту поскупљење и 50 одсто. Мислим да ће врло брзо државни домови да остану празни. У нека срећнија времена постојале су листе чекања за државни дом, јер су људи више бирали државне домове – сада то није случај. За дом сада треба да издвоји више од 600 евра, па онај ко данас има толику пензију то је премија. Шта ће тек да раде они који немају толику пензију, а немају ни чланове породице, родбину да плате, немају ништа. То је проблем“, указује наш саговорник.

Сматра да би била трагедија ако би се корисницима домова, који не буду могли финасијски да поднесу ударе поскупљења, отказивали уговори о коришћењу.

„Где ће ти људи онда? Остају без икакве заштите, поготово они непокретни. Мука је то. Једино би у предизборној кампањи власти могле можда да се натерају да смање цену државних домова“, каже Грабунџија.

И Градски одбор покрета „Ми – снага народа“ Ниш указао је да је цена смештаја у државном Геронтолошком центру у Нишу виша од 83.0000 динара, због чега су затражили од институција да хитно образложе разлог поскупљења, као и да се уради независна контрола квалитета исхране и услова боравка, да се објаве структуре трошкова пословања Геронтолошког центра, као и конкретне мере за побољшање живота корисника.

„Шта тачно грађани и њихове породице добијају овим поскупљењем? Сигурно не квалитетнију исхрану, нити боље услове боравка, јер се корисници ове установе годинама жале на недовољне оброке, лошу хигијену и неадекватну услугу“, навели су у саопштењу. Према њиховим наводима, изјаве корисника да се „један батак дели на три тањира и да током читавог месеца не поједу ни килограм меса“ представљају срамоту за државну установу социјалне заштите, док се исхрана своди на паштете, макароне, пасуљ, гриз и попару.

„У исто време, цена смештаја повећана је и до готово 20.000 динара по кориснику, без икаквог јавног образложења, плана за унапређење услова или одговора на раније примедбе и налазе инспекција које су указивале на лошу хигијену, непријатне мирисе, проблеме са џепарцем и недовољан квалитет хране“, истакли су у саопштењу.

„Покрет ‘Ми – снага народа’ сматра да је недопустиво да се државне установе социјалне заштите воде по тржишној логици, уместо по принципима социјалне правде, бриге и поштовања људског достојанства, јер како кажу, наши родитељи, баке и деке нису бројке у ценовнику.

За Бранкицу Јанковић, експерткињу за људска права и бившу повереницу за заштиту равноправности скок цена државних домова за старије је очекиван, али није адекватно избалансиран, те имамо ситуацију да је поскупљење домова “појело” ефекте повећања пензија. Она оцењује да је дуго времена питање социјалне политике, као важног аспекта економске, било запостављено.

“Требало би пажљивије водити социјалне политике и рачуна о свим аспектима и како се све то одражава на старије. Посебно имати политике које штите оне насиромашније. Не можете да занемарите чињеницу да ће постојати људи који ће ући у категорију да не могу да плате. Истина је да постоји и опција да ако корисник не може да плати да се тражи сродник, па тек на крају ако нема сродника који би по закону био обвезник плаћања, да плати држава. Међутим, била бих нереална ако бих само искритиковала меру, јер је повећање цена домова нужно, с обзиром на то да није лако ни људима који управљају домовима. Све им је теже да, у актуелним условима, организују рад. Фале им људи, али и други материјални ресурси да би испунили стандарде у пружању услуга због чега им је држава и дала лиценцу за рад. Питање је сада ко уопште и испуњава стандарде”, наводи наша саговорница.

Према њеном мишљењу, добар механизам био би када би Министарство пре одлуке о повећању цена сагледало и шта има да кажу управе домова, јер овако “упадамо у зачарани круг”.

“То је врло комплексно питање. Са једне стране, домови се доводе на ивицу рентабилности, да упадају у дугове, јер без повећања цена како да плате добављаче за месо, воће, поврће…а са друге стране ако имате поскупљење које корисници не могу да достигну ствара се озбиљан проблем и њима угрожава квалитет живота. Не можете из дома да избаците непокретног човека. Не могу да тврди, али није ми познато, бар из медија, да се тако нешто дешавало и да до решавања статуса корисници остану без заштите, да не кажем на улици. То би заиста било ван сваке памети, јер принцип социјалне заштите је подршка у тренуцима када је потребна и увек се посматрају ствари на добробит корисника”, наглашава она.

Све је то последица вођења политике преко ноћи, истиче Јанковић, подсећајући да наша земља спада у демографски најстарије државе у Европи и да би више требало да се улаже у државне домове.

„Ако имамо средстава за неке друге ствари можемо онда имати и за наше најстарије суграђане, јер то је однос друштва према људима који су рањивији. Сви ми можемо у једном тренутку да будемо рањиви. Некада су државни домови били и мотиватор за приватнике када је подизање квалитета услуга у питању. То је било здраво такмичење. Чак су приватници долазили код нас по знање, а неретко су указивали и сами на илегалне домове, а све у циљу пружања квалитетније услуге најстаријим суграђанима”, присећа се Јанковић, која је својевремено водила београдски геронтолошки центар.

Коментаришући то што се цене државних домова све више приближавају цемана у приватним, Јанковић не очекује да може да дође до потпуног пражњења државних домова, јер се потребе за том врстом услуге повећавају.

“Тешко би ми било да замислим да дође до такве ситуације на тржишту. Ако се цене државних домова приближе ценама у приватним може да дође до тога да се људи лакше одлуче за приватне, и очекивано ми је с обзиром на политику која се води последњих 12,13 година. Међутим, сматрам да држава треба високо да држи стандарде јер на тај начин штити положај свих корисника и држи квалитет услуга. Требало би да има више контроле и у приватним, али и у државним домовима”, додаје она.

Посебно скреће пажњу на недостатак неговатељског кадра у социјалној заштити, који је у Европи већ горући проблем. Озбиљно вођење политике у овом домену, како каже Јанковић, значило би и повећање плата неговатељима.

“То је хуман али и веома физички захтеван посао, који није код нас испоштован, а најчешће га раде жене преко 45 година. Ако не будемо водили адекватне политике може да нам се деси да ћемо морати да увозимо и неговатеље, само не знам одакле. Биће увек земаља које ће моћи више да плате тај кадар”, закључује Бранкица Јанковић.

Шта је колико поскупело

Цене су за 50 одсто увећане ако су корисници смештени у једнокреветним гарсоњерама једнокреветним апартманима, 45 одсто ако су смештени у двособним апартманима са једнокреветним собама, 35 одсто ако су смештени у двокреветним гарсоњерама двокреветним апартманима и за 30 одсто ако су у двособним апартманима, и 30 одсто ако су смештени у двособним апартманима са двокреветним собама, а 20 одсто ако су смештени у једнокреветним собама.

Foto: Pixabay/Geralt

Р. Марковић Данас