Srbija je u maju ove godine imala najveći mesečni spoljnotrgovinski deficit od 1,141 milijardu evra, naveli su stručnjaci, u danas objavljenom mesečniku Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Smanjio se i stepen pokrivenosti uvoza izvozom, sa prosečno 76 odsto u 2021. na 73 odsto u januaru ove godine i na prosečno 68 odsto u periodu februar-maj.
„Spoljnotrgovinski deficit koji je u 2021. godini iznosio u proseku 582 miliona evra mesečno, tokom poslednja tri meseca nije pao ispod milijardu evra, a u maju ove godine je ostvaren i apsolutno najveći mesečni deficit u iznosu od 1,141 milijardu evra“, navedeno je u MAT-u.
Najbrže raste trend uvoza energije koji je u maju 2022. dostigao skoro trostruku vrednost iznad proseka prethodne godine, a slede trendovi uvoza intermedijarnih proizvoda (33 odsto), kapitalnih proizvoda (26) te trajnih i netrajnih proizvoda za široku potrošnju (po 16 odsto).
Povećanje vrednosti izvoza za prvih pet meseci ove godine locirano je, pre svega, na povećanje vrednosti izvoza ruda metala (610 miliona evra), na proizvodnju osnovnih metala (328), prehrambenu industriju (242), hemijsku industriju (248), industriju gume i plastike (156), koksa i derivata nafte (152), električne opreme (128), nepomenutih mašina i opreme (104), proizvodnju papira (93 miliona evra).
„Izvoz iz Srbije je za pet meseci ove godine medjugodišnje povećan za 30,3 odsto, a uvoz za 47,8 odsto. Glavna eksplozija uvoza desila se u prva dva meseca ove godine, u kojima je međugodišnji porast izneo 52 odsto. U maju ponovo dolazi do skoka rasta uvoza na 55 odsto“, naveli su stručnjaci MAT-a.
Industrijska proizvodnja je u Srbiji u maju medjugodišnje povećana 8,7 odsto, najviše zahvaljujući sektoru rudarstva čija je proizvodnja povećana 28,1 odsto, a u periodu januar-maj 39,1 odsto,
„Nosilac ovog porasta je eksploatacija ruda metala, koja je u petomesečnom periodu međugodišnje utrostručena, a u samom maju je porast izneo 71 odsto“, navedeno je u analizi.
Dodaje se da je porastu značajno doprineo i porast proizvodnje preradjivačke industrije koji je u maju izneo 11,2 odsto i podigao porast u petomesečnom periodu na 4,8 odsto.
U sektoru elektroprivrede i u maju je, kako je navedeno, zabeležen zamašan međugodišnji pad od 12,5 odsto, tako da kumulatvni pad za pet meseci iznosi 16,1 odsto.
Proizvodnja za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija u maju je međugodišnje pala na 12,5 odsto, a preradjivačka industrija je u tom mesecu porasla za 11,2 odsto.
Srbija je imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije i u aprilu i u maju 2022., ali je međugodišnja inflacija u jedanaest njenih članica u aprilu i u dvanaest u maju 2022. bila veća nego u Srbiji.
U aprilu i maju 2022. medjugodišnja inflacija je u Srbiji iznosila 9,5 i 10,1 odsto a u EU 8,1 i 8,8 odsto.
U maju su veću inflaciju od Srbije imale Holandija (10,2 odsto), Grčka (10,5), Hrvatska (10,7), Mađarska (10,8), Slovačka (11,8), Rumunija (12,4), Poljska (12,8), Bugarska (13,4), Češka (15,2), Letonija (16,8), Litvanija (18,5) i Estonija (20,1 odsto).
