Цена сирове нафте на светском тржишту је на историјском минимуму и наставља да пада, али се у Србији појефтињење горива очекује тек у марту и то за највише три динара.
Готово у свим земљама у окружењу цене горива падају. Словенци су јуче кориговали цене, а апсолутни рекордер је БиХ, где се литар бензина однедавно продаје за 0,77 евроценти.
У Србији, међутим, промена нема, иако је цена сирове нафте на светском тржишту у односу на почетак године са 35,6 пала на 31,1 долар по барелу. Основни разлог за то је, како каже Милан Ракић из Удружења нафташа Србије, повећање државног захватања.
Након додатног пада цене нафте на светском тржишту, очекујемо да ће наредних дана на то регаовати и нафтне компаније код нас.
Потенцијални пад цена горива неутралисан је повећањем акцизе. Проблем је што државни намети у малопродајној цени горива учествују са преко 50 одсто. Цена сирове нафте на светској берзи чини тек једну трећину, а то значи да свако појефтињење на светском тржишту може да се одрази само на тај мањи део. Зато се у Србији може очекивати пад цене за највише три динара – објашњава Ракић.
Нове ценовнике не треба очекивати пре марта, јер се промене на светском тржишту код нас осете са одложеним дејством од 30 до 60 дана. У свету се очекује даљи пад цене нафте, посебно са уласком нафте из Ирана, којем су укинуте санкције. Стручњаци процењују да би цена могла да падне и на 20 долара по барелу.
– У том случају би гориво код нас могло да појефтини и до десет динара – каже Ракић.
Становници пограничних места у Србији гориво купују у БиХ јер разлика у цени није мала. За 10 евра у Србији може да се купи 9,5 литара бензина, а у Босни чак 13 литара.
– Целом дужином Дрине са наше стране готово да нема бензинске станице. Цео промет се пребацио преко границе. Проблем ће настати ако крене шверц – каже за Борисав Татић из Удружења бензинских станица. У том случају на губитку ће бити и држава, која преко акцизе пуни буџет. Због мањих прихода од очекиваних држава је и повећала акцизе од 1. јануара 2016.
– Смањен је промет горива и држава је због тога приходовала мање пара. Начин да надоместе губитак био је повећање акцизе. Додатни терет је и то што држава на намет наплаћује ПДВ. Зато нема простора за веће појефтињење – каже за Небојша Атанацковић из Уније послодаваца.
Из Министарства финансија, које је надлежно за акцизе, јуче није стигао одговор на питање када ће и да ли ће се разматрати смањење овог државног намета.
(Блиц, Курир)
