Od ponedeljka se očekuje stabilizacija i pad cena jestivog ulja u trgovinama. Litar će zavisno od proizvođača, biti povoljniji za pet do sedam dinara
OVOG leta jestivo ulje plaćali smo skuplje za oko 25 odsto, ali od ponedeljka se očekuje stabilizacija tržišta i pad cena. Proizvođači ulja, međutim, ne žele da preciziraju koliko će tačno cena ulja biti povoljnija. Ipak, saznajemo da će litar na rafovima već sledeće nedelje biti za pet do sedam dinara jeftiniji, a u narednom periodu očekuju se i nova pojeftinjenja.
Zavisno od proizvođača, litar zejtina u trgovinama trenutno košta od 127 do 141 dinar. Do poskupljenja je došlo jer je, kako navode dobavljači, prošle godine bilo više ulja na tržištu, a sada su zalihe skoro potrošene. To je uslovilo poskupljenje, a rast cena izazvali su, kako tvrde uljari, i njihovi veći troškovi uoči nove sezone i otkupa suncokreta. Ipak, cena ove namirnice u velikoj meri zavisi od svetskih ekonomskih kretanja.
– Cena jestivom ulju pada na svetskom tržištu, a uskoro će se ti trendovi preliti i kod nas – kaže za „Novosti“ Olga Čurović, direktor Poslovne zajednice za industrijsko bilje. – Kretanje cena uljarica i proizvoda na bazi ulja diktira isključivo svetsko tržište, pa očekujem da će cena zejtina na našem tržištu da se stabilizuje i smiri. Bilo je trenutnih iskoraka oko cena sirovine, suncokreta, ali to je kratkog daha.
I veliki proizvođači jestivog ulja najavljuju stabilizaciju i pad cena zejtina.
– Od ponedeljka, 31. avgusta, stupiće na snagu smanjenje cene suncokretovog ulja u maloprodaji, u skladu sa kretanjima na svetskom tržištu i sa cenama sirovine – kažu za „Novosti“ u kompaniji „Viktorija oil“. – Ukoliko se ovaj trend nastavi, pratiće ga i naša uljara.
U Privrednoj komori Srbije kažu da je tržište suncokretovog jestivog ulja godinama stabilno, takvo se očekuje i u narednom periodu, jer Srbija osim zadovoljenja sopstvenih potreba, ima značajne količine koje tradicionalno izvozi.
Po potrošnji zejtina, sa prosečnih 11,3 litra godišnje po glavi stanovnika, lideri smo u Evropi. Čak 98,7 odsto ulja koje se proda u Srbiji otpada na suncokretovo, dok svega nešto više od jednog procenta zauzimaju sve druge vrste. Prometnici kažu da su srpski potrošači navikli da koriste ulje u velikim količinama, ali ima i onih koji su se zbog besparice okrenuli alternativi. Jedan deo potrošača redovno kupuje mast.
UMESTO ZARADE, „BERU“ GUBITKE
NI vršački poljoprivrednici nisu zadovoljni akontnom cenom otkupa suncokreta od 36 dinara po kilogramu. Kažu da je sa tom cenom nemoguće pokriti troškove setve i žetve, zbog čega će treću godinu zaredom umesto zarade sa njiva „brati“ gubitak. Žetva suncokreta u vršačkom ataru je počela prošle sedmice. Prvi otkos pokazuje da je ovogodišnji prinos mnogo manji nego lane.
U Bačkoj beru više od 2.000 kilograma suncokreta po jutru, dok se kod nas rod kreće tek od 1.000 do 1.200 kilograma po jutru. Negde čak i manje od toga. Imajući to u vidu, ponuđena otkupna cena od 36 dinara je mizerna. Po toj računici mi ćemo čak biti u gubitku od oko 50 evra po jutru – kaže Milovan Milutinović, ratar iz Vršca. Sa 45 dinara po kilogramu mogli bi da se pokriju troškovi.
„ĆUTE“ O OTKUPU U „VIKTORIJA oilu“ kažu da će finalna cena otkupa suncokreta biti formirana u skladu sa referentnim tržišnim cenama u zemlji i regionu, tokom žetve i po njenom završetku. Druge uljare, poput „Dijamanta“, „Banata“, „Vitala“ i „Sunca“, još nisu definisale svoje cene.
