Председник Србије Алекснадар Вучић је на примеру резаног хлеба објаснио како настаје велика разлика између велепродајне и малопродајне цене, коју грађани плаћају. Он је истакао да ће огрнаичењем маржи и рабата који се стављају на терет произвођача и добављача на крају потрошачи јефтиније плаћати хлеб.
Како се „зидају“ цене у малопродаји Вучић је објаснио на, како је истакао, стварном примеру резаног хлеба, пише Н1.
Велепродајна (ВП) цена резаног хлеба је 83,69 динара. Међутим, нето фактурна цена по којој добављач тај хлеб продаје трговинском ланцу је 66, 95 динара пошто је од ВП цене одузето 20 одсто на име он рабата. Он рабат представља цену коју је трговац спреман да плати добављачу и коју он одређује. На цену од 66,95 одсто додаје се трговачка маржа, која у једном ланцу износи 42 одсто, па цена хлеба расте на 95,07 одсто. На ту цену се додаје 10 одсто за ПДВ на хлеб, тако да коначна малопродајна цена резаног хлеба износи 104, 58 динара.
Међутим, добављач не добија својих 66,95 динара по хлебу. Њему це тај износ умањује за такозвани оф рабат, који представља пласирање производа на одређеним полицама, у видном пољу купца, стављање на лифлете за кације. У случају овог примера и конкретног ланца оф рабат износи 30 одсто, па трговински ланац добављачу хлеб плаћа 46,87 а потрошачу га продаје за 104,58 динара.
Најављујући да ће трговинске марже бити ограничене на максимално 20 одсто, председник Србије Александсар Вучић је рекао да највећи ланац у Србији послује с маржом од 45,2 одсто.
Како је казао, четири највећа ланца: Делез, Меркатор, Лидл и Универекспорт генеришу 51 одсто укупне трговине на мало која се односи на прехрамбене производе, кућну хемију и производе за личну хигијену.
Мерама су обухваћена 24 трговца на мало, међу којима су и ова четири највећа трговинска ланца, али и Аман, Гомеx, Домаћа трговина, Штампа систем, Микромаркет и други.
Вучић је објаснио да ће и они ланци чија просечна маржа је испод 20 одсто морати да спуштају цене појединачних производа код којих је маржа преко 20 одсто.
Мере се не односе на мале маркете у селима или приградским насељима, како би могли да издрже конкуренцију са великим трговинама, казао је Вучић.
„Немогуће је у игри влеиких бројева да издрже, а не желимо да села и мала места оставимо без радњи. Али ће и они морати да смањују своје цене ако не желе да грађани иду у већа места у неки од ланаца и тамо покупују све за недељни или двонедељни ниво“, казао је.
Поред одграничавања трговинских маржи, Вучић је најавио и ограничавање рабата на 10 одсто. Како је истакао, циљ ових мера је да се повећа стандард грађана и смањи инфлација.
Најавио је о доношења Закона о спречавању непоштене трговачке праксе, који постоји у неким земљама ЕУ.
„Али одмах идемо на смањење, на максимално смањење оф рабата на 10 посто. Тиме штитимо нашег произвођача и добављача. То је за нас од суштинског значаја“, казао је.
Напоменуо је да велетрговина може да се обавља у више руку, али да кумулативно маржа не може да буде већа од 20 одсто. Том мером ће бити обухваћене 44 компаније.
„Овде не може да буде никаквих превара, ничега, јер је све обезбеђено кроз уредбу, тржишну инспекцију, пореску инспекцију. Казне ће бити изузетно строге“, најавио је Вучић.
Foto: Draghici Andrei / Panthermedia / Profimedia
