Београд ће 20. септембра бити домаћин велике војне параде под називом „Снага јединства“, којом се обележава нови државни празник, са пет дана закашњења. Док власт најављује импозантну смотру са хиљадама војника и представљањем нових система наоружања, јавност се пита колико ће грађане ова војна парада на крају коштати.
Србију у суботу очекује велика војна парада, као део државног празника Дан српског јединства, слободе и националне заставе, који је обележен 15. септембра.
За сада није познато колики ће буџет бити утрошен на одржавање ове параде, али се очекује да манифестација ове величине изискује велике издатке, а сам помоћник министра одбране Ненад Милорадовић рекао је за РТС да ће, што се тиче бројног стања, ова парада бити два до три пута већа у односу на ону која је у Београду одржана 2014. године.
Како је објаснио, биће приказано 19 нових типова наоружања и нови типови борбених возила.
Додао је да ће на паради учествовати 6.000 припадника Војске Србије, док ће још 4.000 бити ангажовано у логистичкој и техничкој подршци свим дешавањима.
Међутим, већ током припрема настала је контроверза због оштећења асфалта на новобеоградским улицама где су се тенкови увежбавали, што је само један од трошкова који ће парада оставити за собом.
Осим тога, многи сматрају параду као „непотребан трошак“ и „политички маркетинг“, и верују да би било делотворније да се новац уложи у неке друге гране друштва.
Војни аналитичари, такође, примећују да ова парада нема јасно историјско оправдање попут претходних, да није годишњица велике победе или неки сличан датум, већ се одржава у тренутку дубоких друштвених подела и великих антивладиних протеста, те да је њена сврха више политичка.
Управо војни аналитичар Александар Радић за Данас наводи да је циљ војних парада приказ моћи и да служе за подизање националног самопоуздања.
„Међутим, у Србији када се прави парада то је онда симбол ега власти. Параде које могу да се пореде са страним искуствима су код нас ствар прошлости. Одржаване су некад годишње, па на пет година, па на десет. Имали смо параду 1970, па 1975, па 1985. године и ту се стало. Међутим сада су схватили како је то користан механизам и зато је војска годинама уназад средство за пропаганду власти и злоупотребљава се“, упозорава он.
Радић подсећа да је након тога, прва парада одржана пред Путином 2014. године и да је тада већ направљен преседан у избору датума.
„Датум је светиња, он је симбол свега и оно из чега произилази дух нације када је реч о односу према држави и војсци. Рецимо, Дан победе је дубоко усађен у руско национално искуство, затим за Французе је то Пад Бастиље, Американци имају Дан независности, то су датуми који су неспорни за историјско искуство тих нација. Код Срба под овим властима датуми су постали флексибилни“, указује наш саговорник.
Смотра, парада или било шта друго се, према његовим речима, праве према процени политичких потреба.
„Датум се код нас прилагођава дневној политици. Када је Путин долазио, тада је Дан ослобођења Београда прослављен четири дана раније због њега. И када је била парада у Нишу 2019. године, тада је Дан победе померен за један дан, јер је Вучић имао неке обавезе. И сад се то понавља, ову параду одређује искључиво унутрашња политичка динамика. Сада су је везали за празник Дан српског јединства, слободе и националне заставе за који нико и не зна, а који опет пада 15. септембра, а не 20, када ће бити парада“, напомиње Радић.
Вучићу је, сматра он, потребно да покаже своју моћ и силу домаћем јавном мњењу.
„Хтео је са тенковима да прослави победу над студентима“, наводи Радић.
Колико ће Србију коштати војна парада?
Код ове власти, како каже Радић, постоји „потпуно инфантилна жеља за масовношћу“.
„Показују се непотребно велике количине технике. Парада може да буде упечатљива, брза и ефикасна, а са много мањом количином технике. Али овде постоји та жеља да се покаже што више“, објашњава он.
То додавање количине, наглашава Радић, подиже и трошкове саме параде.
„Немогуће је те трошкове сада изразити. ЈНА је правила анализу трошкова параде, у то време кад је буџет био много већи и када је велики део националног дохотка отпадао на војску, и анализа је показала да су те параде прескупе“, подсећа наш саговорник.
Сада не можемо да знамо цену, каже он и додаје да је код нас строго поверљиво и колико имамо војника.
„Тешко је извући рачуницу, има много учесника параде, па дневнице и додатни трошкови за вишеседмично ангажовање људства, па потрошња горива, па индиректна штета која ће настати уништавањем инфраструктуре града…“, наводи Радић.
Економиста Немања Шормаз за Данас наглашава да, економски гледано, војна парада овог обима није тривијалан трошак.
„И без званичног рачуна, који би било пожељно да држава испоручи грађанима, јасно је да језгро чине: људство, што је око 10.000 најављених припадника војске, затим храна, дневнице, транспорт, део смештаја, техника и гориво за тенкове, оклопна возила, камионе, авионе и хеликоптере током вишедневних проба и самог дана, хабање и накнадно одржавање опреме, сценографија и продукција, где имамо трибине, озвучење, пренос, у нашем случају и извесно организовано довођење публике, безбедност и логистика, плус санација асфалта и града. Конзервативна процена реда величине је минимум 10 до 15 милиона евра, у зависности од тога како се урачунају индиректни трошкови“, процењује он.
С друге стране, како подсећа, парада не генерише приход, ни трајну корист.
„Она је једнократни јавни издак са кратким политичко-симболичким ефектом. Због тога економски биланс остаје негативан. Плаћамо ‘представу’, добијамо краткорочни утисак уз вишедневно ометање нормалног функционисања града, док реалне потребе чекају. Свакако да је тај новац могао бити боље употребљен, сувишно је и тривијално сада и лицитирати на шта све, јер је алтернативна много“, указује Шормаз.
Додатно, он наводи да ову манифестацију не треба посматрати изоловано.
„Треба је гледати као део ширег пакета краткорочних, недовољно промишљених и изразито популистичких потеза, којима се покушава заустављање пада рејтинга владајуће странке и настављање њеног поистовећивања са државом и институцијама којима грађани традиционално верују, као што је војска“, објашњава Шормаз.
Парада је, према његовим речима, само „кап у мору“, а коначни рачун ће тек доћи на наплату.
„У том контексту, устоличење ‘Ћациленда’, плаћање и организовање скупова широм Србије, повољни кредити за младе, смањивање маржи, једнократна давања, као и војна парада имају заједнички именитељ: трошак је јавни, циљ је рејтинг, те задржавање лојалности бирачког тела које и даље није одустало од СНС-а“, закључује Шормаз.
Сличног мишљења је и економиста Александар Стевановић, који наводи да су војне параде понекад демонстрација силе намењена земљама за које се сматра да су потенцијални непријатељи или су противне интересима земље која организује параду.
„Међутим, овакво парадирање много је чешће намењено сопственим грађанима са ауторитарним политичким преференцијама и понешто онима који не подржавају ауторитарност, али су конформисти, да не кажем кукавице“, поручује он.
У нашем случају, сматра Стевановић, мотив је искључиво унутрашњи „јер немамо с ким да ратујемо, а да то не буде за нас катастрофално.“
„Економски гледано, у питању је још једно у низу бацање новца, јер је од парадирања много боље купити опрему за војску и квалитетније је обучити. Посебно је боље не разваљивати инфраструктуру у Београду, успоравати животне активности које су свакако успорене друштвеним конфликтом, не надлетати град и правити буку“, указује он.
Ко воли параду, како каже, може да је гледа и ван града, ако је циљ да се покаже војна опрема.
„Ако је циљ показати ауторитарност, онда је све ово оптимално осмишљено“, поручује Стевановић.
Како наглашава, све личи на то да је војно Србија „мачак који хоће да узме телећу главу.“
„Суштински, ми настављамо одбрамбено да будемо у лимбу, нити имамо жеље и новца да будемо заиста неутрални као Швајцарска са респектабилном војском и политиком, нити смо икоме савезник на кога се може ослонити“, закључује Стевановић.
foto (BETAPHOTO/MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/Marijana Janković)
Војислав Стојсављевић Данас
