Beograd će 20. septembra biti domaćin velike vojne parade pod nazivom „Snaga jedinstva“, kojom se obeležava novi državni praznik, sa pet dana zakašnjenja. Dok vlast najavljuje impozantnu smotru sa hiljadama vojnika i predstavljanjem novih sistema naoružanja, javnost se pita koliko će građane ova vojna parada na kraju koštati.
Srbiju u subotu očekuje velika vojna parada, kao deo državnog praznika Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji je obeležen 15. septembra.
Za sada nije poznato koliki će budžet biti utrošen na održavanje ove parade, ali se očekuje da manifestacija ove veličine iziskuje velike izdatke, a sam pomoćnik ministra odbrane Nenad Miloradović rekao je za RTS da će, što se tiče brojnog stanja, ova parada biti dva do tri puta veća u odnosu na onu koja je u Beogradu održana 2014. godine.
Kako je objasnio, biće prikazano 19 novih tipova naoružanja i novi tipovi borbenih vozila.
Dodao je da će na paradi učestvovati 6.000 pripadnika Vojske Srbije, dok će još 4.000 biti angažovano u logističkoj i tehničkoj podršci svim dešavanjima.
Međutim, već tokom priprema nastala je kontroverza zbog oštećenja asfalta na novobeogradskim ulicama gde su se tenkovi uvežbavali, što je samo jedan od troškova koji će parada ostaviti za sobom.
Osim toga, mnogi smatraju paradu kao „nepotreban trošak“ i „politički marketing“, i veruju da bi bilo delotvornije da se novac uloži u neke druge grane društva.
Vojni analitičari, takođe, primećuju da ova parada nema jasno istorijsko opravdanje poput prethodnih, da nije godišnjica velike pobede ili neki sličan datum, već se održava u trenutku dubokih društvenih podela i velikih antivladinih protesta, te da je njena svrha više politička.
Upravo vojni analitičar Aleksandar Radić za Danas navodi da je cilj vojnih parada prikaz moći i da služe za podizanje nacionalnog samopouzdanja.
„Međutim, u Srbiji kada se pravi parada to je onda simbol ega vlasti. Parade koje mogu da se porede sa stranim iskustvima su kod nas stvar prošlosti. Održavane su nekad godišnje, pa na pet godina, pa na deset. Imali smo paradu 1970, pa 1975, pa 1985. godine i tu se stalo. Međutim sada su shvatili kako je to koristan mehanizam i zato je vojska godinama unazad sredstvo za propagandu vlasti i zloupotrebljava se“, upozorava on.
Radić podseća da je nakon toga, prva parada održana pred Putinom 2014. godine i da je tada već napravljen presedan u izboru datuma.
„Datum je svetinja, on je simbol svega i ono iz čega proizilazi duh nacije kada je reč o odnosu prema državi i vojsci. Recimo, Dan pobede je duboko usađen u rusko nacionalno iskustvo, zatim za Francuze je to Pad Bastilje, Amerikanci imaju Dan nezavisnosti, to su datumi koji su nesporni za istorijsko iskustvo tih nacija. Kod Srba pod ovim vlastima datumi su postali fleksibilni“, ukazuje naš sagovornik.
Smotra, parada ili bilo šta drugo se, prema njegovim rečima, prave prema proceni političkih potreba.
„Datum se kod nas prilagođava dnevnoj politici. Kada je Putin dolazio, tada je Dan oslobođenja Beograda proslavljen četiri dana ranije zbog njega. I kada je bila parada u Nišu 2019. godine, tada je Dan pobede pomeren za jedan dan, jer je Vučić imao neke obaveze. I sad se to ponavlja, ovu paradu određuje isključivo unutrašnja politička dinamika. Sada su je vezali za praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave za koji niko i ne zna, a koji opet pada 15. septembra, a ne 20, kada će biti parada“, napominje Radić.
Vučiću je, smatra on, potrebno da pokaže svoju moć i silu domaćem javnom mnjenju.
„Hteo je sa tenkovima da proslavi pobedu nad studentima“, navodi Radić.
Koliko će Srbiju koštati vojna parada?
Kod ove vlasti, kako kaže Radić, postoji „potpuno infantilna želja za masovnošću“.
„Pokazuju se nepotrebno velike količine tehnike. Parada može da bude upečatljiva, brza i efikasna, a sa mnogo manjom količinom tehnike. Ali ovde postoji ta želja da se pokaže što više“, objašnjava on.
To dodavanje količine, naglašava Radić, podiže i troškove same parade.
„Nemoguće je te troškove sada izraziti. JNA je pravila analizu troškova parade, u to vreme kad je budžet bio mnogo veći i kada je veliki deo nacionalnog dohotka otpadao na vojsku, i analiza je pokazala da su te parade preskupe“, podseća naš sagovornik.
Sada ne možemo da znamo cenu, kaže on i dodaje da je kod nas strogo poverljivo i koliko imamo vojnika.
„Teško je izvući računicu, ima mnogo učesnika parade, pa dnevnice i dodatni troškovi za višesedmično angažovanje ljudstva, pa potrošnja goriva, pa indirektna šteta koja će nastati uništavanjem infrastrukture grada…“, navodi Radić.
Ekonomista Nemanja Šormaz za Danas naglašava da, ekonomski gledano, vojna parada ovog obima nije trivijalan trošak.
„I bez zvaničnog računa, koji bi bilo poželjno da država isporuči građanima, jasno je da jezgro čine: ljudstvo, što je oko 10.000 najavljenih pripadnika vojske, zatim hrana, dnevnice, transport, deo smeštaja, tehnika i gorivo za tenkove, oklopna vozila, kamione, avione i helikoptere tokom višednevnih proba i samog dana, habanje i naknadno održavanje opreme, scenografija i produkcija, gde imamo tribine, ozvučenje, prenos, u našem slučaju i izvesno organizovano dovođenje publike, bezbednost i logistika, plus sanacija asfalta i grada. Konzervativna procena reda veličine je minimum 10 do 15 miliona evra, u zavisnosti od toga kako se uračunaju indirektni troškovi“, procenjuje on.
S druge strane, kako podseća, parada ne generiše prihod, ni trajnu korist.
„Ona je jednokratni javni izdak sa kratkim političko-simboličkim efektom. Zbog toga ekonomski bilans ostaje negativan. Plaćamo ‘predstavu’, dobijamo kratkoročni utisak uz višednevno ometanje normalnog funkcionisanja grada, dok realne potrebe čekaju. Svakako da je taj novac mogao biti bolje upotrebljen, suvišno je i trivijalno sada i licitirati na šta sve, jer je alternativna mnogo“, ukazuje Šormaz.
Dodatno, on navodi da ovu manifestaciju ne treba posmatrati izolovano.
„Treba je gledati kao deo šireg paketa kratkoročnih, nedovoljno promišljenih i izrazito populističkih poteza, kojima se pokušava zaustavljanje pada rejtinga vladajuće stranke i nastavljanje njenog poistovećivanja sa državom i institucijama kojima građani tradicionalno veruju, kao što je vojska“, objašnjava Šormaz.
Parada je, prema njegovim rečima, samo „kap u moru“, a konačni račun će tek doći na naplatu.
„U tom kontekstu, ustoličenje ‘Ćacilenda’, plaćanje i organizovanje skupova širom Srbije, povoljni krediti za mlade, smanjivanje marži, jednokratna davanja, kao i vojna parada imaju zajednički imenitelj: trošak je javni, cilj je rejting, te zadržavanje lojalnosti biračkog tela koje i dalje nije odustalo od SNS-a“, zaključuje Šormaz.
Sličnog mišljenja je i ekonomista Aleksandar Stevanović, koji navodi da su vojne parade ponekad demonstracija sile namenjena zemljama za koje se smatra da su potencijalni neprijatelji ili su protivne interesima zemlje koja organizuje paradu.
„Međutim, ovakvo paradiranje mnogo je češće namenjeno sopstvenim građanima sa autoritarnim političkim preferencijama i ponešto onima koji ne podržavaju autoritarnost, ali su konformisti, da ne kažem kukavice“, poručuje on.
U našem slučaju, smatra Stevanović, motiv je isključivo unutrašnji „jer nemamo s kim da ratujemo, a da to ne bude za nas katastrofalno.“
„Ekonomski gledano, u pitanju je još jedno u nizu bacanje novca, jer je od paradiranja mnogo bolje kupiti opremu za vojsku i kvalitetnije je obučiti. Posebno je bolje ne razvaljivati infrastrukturu u Beogradu, usporavati životne aktivnosti koje su svakako usporene društvenim konfliktom, ne nadletati grad i praviti buku“, ukazuje on.
Ko voli paradu, kako kaže, može da je gleda i van grada, ako je cilj da se pokaže vojna oprema.
„Ako je cilj pokazati autoritarnost, onda je sve ovo optimalno osmišljeno“, poručuje Stevanović.
Kako naglašava, sve liči na to da je vojno Srbija „mačak koji hoće da uzme teleću glavu.“
„Suštinski, mi nastavljamo odbrambeno da budemo u limbu, niti imamo želje i novca da budemo zaista neutralni kao Švajcarska sa respektabilnom vojskom i politikom, niti smo ikome saveznik na koga se može osloniti“, zaključuje Stevanović.
foto (BETAPHOTO/MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/Marijana Janković)
Vojislav Stojsavljević Danas
