Potrošnja ribe u svetu prvi put je premašila granicu od 20 kg po stanovniku godišnje, ali je u tom uspehu veoma mali udeo Srbije.
U Srbiji se riba jede tri puta manje od planetarnog proseka.
U izveštaju Agencije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija navodi se da je svetski rekord rezultat poboljšanja situacije u akvakulturi i smanjenju otpada i ističe se da ljudi, prvi put otkako se sprovode istraživanja, jedu više uzgojene, nego divlje ribe.
S druge strane, i u Srbiji je zabeležen rast potrošnje, ali veoma mali i s tom razlikom da se kod nas i dalje više uvozi riba nego što se gaji ili lovi.
– Pre pet godina potrošnja ribe bila je oko pet kilograma, a sada je porasla na više od sedam kilograma po stanovniku. Ljudi kod nas polako shvataju da je riba najzdravija od svih mesa – ističe Milan Baltić, profesor na Veterinarskom fakultetu.
Nažalost, tendeciju kupovine ove namirnice u Srbiji i dalje diktira cena, koja se kreće od 350 do 2.100 dinara po kilogramu u zavisnosti od vrste ribe.
Potencijal postoji, a mi ga ne koristimo
– Cena ribe je visoka. Uvozimo mnogo čak i rečne ribe iako možemo da je proizvedemo. Srbija ima veliki potencijal u razvoju ribnjaka koji je, nažalost, još neiskorišćen. S druge strane, teško će se neko ko prima socijalnu pomoć od 15.000 dinara odlučiti za kupovinu ribe – kaže Petar Bogosavljević iz Udruženja potrošača.
