Za povećanje dečjeg dodatka i proširenje obuhvata onih koji na njega imaju prava, što bi smanjilo stopu siromaštva među decom, država bi trebalo da izdvoji 14 milijardi dinara u budžetu za 2023. godinu, a za Nacionalni stadion sledeće godine planirano je da se potroši 22,9 milijardi dinara, a 2024. godine još 19,4 milijardi dinara, piše Nova ekonomija.
Reforma koju je predložio Fiskalni savet bi, kako navodi Nova ekonomija, smanjila stopu siromaštva među decom na 19,1 odsto, sa sadašnjih 24,2 odsto.
Svako četvrto dete u Srbiji je u riziku od siromaštva, a deca su najugroženija starosna grupacija, piše u analizi Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet predlaže da se naknada za dečji dodatak poveća za četvrtinu, sa 3.569 na 4.500 dinara, a neophodno je povećati i broj primalaca dečjeg dodatka za dve trećine, sa 245.000 na 416.000 dece.
Rizik siromaštva dece od 24,2 dosto je veći od rizika siromaštva građana radne dobi (od 18 do 64 godina) koji je 20,9 odsto.
Tokom prethodne decenije smanjuje se broj primalaca dečjeg dodatka kao i relativan iznos te naknade u odnosu na prosečnu zaradu.
Da bi se kvalifikovalo za primanje dečjeg dodatka, domaćinstvo treba da ima prihode koji su manji do 10.708 dinara po članu u 2022. godini, kao i da nema dodatne nekretnine pored one u kojoj živi.
Fiskalni savet predlaže da se dohodavni cenzus podigne na 19.000 dinara mesečnih prihoda po članu domaćinstva. To bi omogućilo da se paktično duplira broj primalac dečjeg dodatka, sa 245.000 u 2022. godini na preko 500.000 dece.
