Država će pleniti i firme da bi rešila problem nenaplativih kredita. Dugovi prezaduženih bogataša dostigli čak 3,7 milijardi evra
DRŽAVA će pokušati da reši dubiozu sa nenaplativim kreditima koje su, bez ikakvog obezbeđenja, podizali tajkuni tako što bi ovim dužnicima mogla čak i da se konfiskuje imovina – saznaju nezvanično „Novosti“. O ovoj mogućnosti ozbiljno se razmišlja u vladajućoj koaliciji.
Razmatra se i opcija da se problematični krediti i dugovanja prema državnim bankama reše kroz nacionalizaciju: da država praktično uđe i preuzme ove firme. S obzirom na to da su veliki dužnici i da su pod hipoteku stavili bukvalno svaki poslovni kvadrat i zalogu na sve mašine i opremu, opravdano se postavlja pitanje i da li država planira da se, zarad nemirenja ogromnih dugovanja, prvenstveno prema državnim bankama koje su gurnute u stečaj, naplati i kroz nacionalizaciju privatne imovine tajkuna?
Inače, prema poslednjim procenama, njihovi dugovi dostižu čak 3,7 milijardi evra.
Zbog problematičnih zajmova odobravanih bez odgovarajućeg obezbeđenja pod katanac su otišle Agrobanka, Univerzal banka, Privredna banka Beograd, Razvojna banka Vojvodine, dok je Srpska banka „preživela“ samo kao servis namenske industrije. Sve one bile su na meti udruženih tajkuna, koji su, čak, bili i akcionari pojedinih banaka kod koji su se, pod najpovoljnijim mogućim uslovima – zaduživali.
Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma“, Goran Perčević, vlasnik „Interkomerca“, Željko Žunić („Beohemija“), Dragan Đurić („Zekstra grupa“) zajmili su od državnih banaka, a za otplatu garantovali jalovinom iz rudnika u „kojoj sigurno ima zlata“ (Bogićević), solju i suhomesnatim proizvodima (Perčević), kozmetikom (Žunić)… U slučaju kada su polagali hipoteke, nekretnine su bile procenjivane po višestruko višim cenama od tržišnih.
Firme ovih biznismena već duže vreme su vodeće na listama prinudne naplate. Ogromna dospela dugovanja blokirala su im račune. Bogićevićeva preduzeća ovde su prednjačila sa ukupnim dugom od 13 milijardi dinara, bez kamate (stanje na dan 31. decembar 2014. godine). Sada većina njegovih firmi nema blokirane račune, ali ne zato što je dugove vratio, već zato što ih je uterao u stečaj, pa su zaštićena od prinudne naplate.
Ekonomista Ljubomir Madžar o najavi novih propisa kaže:
– Pretpostavljam da nije reč o najavi moguće nacionalizacije kao mere, jer bi se onda ona odnosila na celokupno stanovništvo u zemlji, već o konfiskaciji. Smatram da nije dobro da država ulazi u vlasništvo nad firmama koje su u problemima. To se tako ne radi. Država je loš vlasnik, jer da je bila dobar, ne bi joj propale banke i bile sada u toj situaciji. Država je, praktično, dozvolila da joj propadnu banke, a sada treba da je uvodimo u posed firmi koje propadaju. A već je pokazala da ne ume da gazduje kako treba.
ZALOŽIO I KREVET
PREGLEDOM podataka Registra zaloge, pri APR, dolazi se do podataka da je „Farmakomova“ Fabrika akumulatora u Somboru pod zalogu letos morala da stavi ukupno 15 predmeta, na ime duga od 36.116 evra, jednoj francuskoj internet-prodavnici. Osim službenih vozila („mercedesa“, „lade samare“ i „tama“), izvršitelj je pod zalogu stavio i ovalni sto za sastanke, 12 tapaciranih drvenih stolica, dve komode, tri police za knjige, dva kolor televizora, kožnu garnituru za sedenje, pa čak i VHS video-rekorder i dve umetničke slike…
